PRODUŽENI POGLED
Olivera Savić Popović
9 – 27. 5. 2023.
Likovna galerija
Dragica Vuković
PRODUŽENI POGLED
„Od zemlje se odvajaš
te prastare aveti
nebu stremiš
plavom i prozirnom
nebo je praznina“
Ja svako i druge pesne, Borivoj Gerzić
Ova pesma crta mesto u kome trajemo, pojavljujemo se i nestajemo… rečima… a šta beleži slika?
Olivera Savić se, na izložbi u Zadužbini Ilije M. Kolarca, predstavlja serijom fotografija prirode, zemlje i neba. Slikarka po obrazovanju ona, neretko, menja likovne medije u svojoj potrazi za mestom sklada u nedokučivosti prirode. Na svojim umetničkim počecima, brzina reakcije polaroida bila joj je izazov i sredstvo beleženja vremena njegovim zaustavljanjem u prizoru (slici). Dalja istraživanja su je vodila ka skulpturi u koju pretače svoje iskustvo života na severu Evrope, života pod drugačijim svetlom od obojenosti juga i prirodom koja je dugo prekrivena belim pokrivačem od snega. Nastali oblici su forme koje nalikuju arheološkom nalazištu, ali ne iz nekog drugog vremena, već mesta koje je drugačije i nepoznato, sa zakonitostima i redukovanih mogućnosti u svojoj pojavi, svom izrazu i suštini. Oliverine skulpture odišu osećanjem forme koju kao da je priroda otkrila znatiželji autora, a ona je stavila na uvid i pokazala moguću tajnu postojanosti i trajanja, najčešće, u kamenu kao materijalu. Bez mimikrije u mimezisu, likovnim jezikom, skulpture prate tok kretanja prirode, prevode njene unutrašnje impulse i sa njom čine celinu.
Osvrt na Oliverin rad u skulpturi bio je potreban jer je osnovna tema njenog kreativnog interesovanja prisutna i u seriji fotografija predstavljenih na izložbi Produženi pogled u Kolarčevoj zadužbini.
Jednostavnost i univerzalnost prizora najpre zbuni posmatrača prepoznatljivošću koju i sam medij fotografije, kao dokumentaran, podcrtava. Ove fotografije imaju pomeren rakurs u percepciji koji uvodi sama tema, računaju na pogled posmatrača kao saučesnika u istraživanju izdvojenog prizora. Koloritne promene svetla koje linija spaja i razdvaja daju prostorni opis zemlje i neba. Pogled uveličava okvir avionskog prozora za sliku neba. Dramu prirode koju nose voda i nebo umiruje zrak svetla koji obasjava probodena igla kopna, unoseći mir usred nadolazeće bure. Ovaj pristup beleženja kadrova lišava prikazane fotografije, prvenstveno, estetske dimenzije da bi kroz svetlosnu pukotinu poveo posmatrača ka otkrivanju istinitosti poruke u kojoj je estetika, prisutna samo da privuče pogled u sveprisutnoj brzini vizuelnih doživljaja i informacija, jedno od sredstava. Veštim odabirom i sukcesivnim ponavljanjem, skoro, identičnog kadra, istisnut je pravolinijski tok vremena i postignuto jedinstvo suprotnosti: prisutnost u vremenskom toku i trajanje u prostoru. Ponavljanje kadrova potencira horizontalnu ravan posmatranja, a promena svetla unutar prizora “slika” emocionalne promene neprekidnog kretanja u prirodi kao beskraj vizuelnih senzacija koje, po dubini, otkrivaju složenost procesa i jedinstvenost jednog toka čiji nam početak i kraj izmiču.
Izrazita likovnost fotografija, svedena na osnovne elemente u prirodi, sam medij stavlja u službu realizacije poruke, a preciznom artikulacijom ličnih uvida, autorka upućuje i uključuje posmatrača.
Za slikarku Oliveru Savić paleta je stalno prisutna, a preciznim pogledom (viđenjem) dolazi i reakcija na ponuđeni izbor i želja da ga zabeleži i sačuva i kroz njega progovori.
„U poređenju s oblacima
život se čini utemeljen
i gotovo trajan i večan”
Izabrane pesme, Vislava Šimborska
Prevela sa poljskog Biserka Rajčić
Biografiju umetnice možete pročitati ovde.
Izložba će biti otvorena do 27. 5. 2023. radnim danima od 10 do 20, subotom od 10 do 16 časova.