ПРОДУЖЕНИ ПОГЛЕД
Оливера Савић Поповић
9 – 27. 5. 2023.
Ликовна галерија
Драгица Вуковић
ПРОДУЖЕНИ ПОГЛЕД
„Од земље се одвајаш
те прастаре авети
небу стремиш
плавом и прозирном
небо је празнина“
Ја свако и друге песне, Боривој Герзић
Ова песма црта место у коме трајемо, појављујемо се и нестајемо… речима… а шта бележи слика?
Оливера Савић се, на изложби у Задужбини Илије М. Коларца, представља серијом фотографија природе, земље и неба. Сликарка по образовању она, неретко, мења ликовне медије у својој потрази за местом склада у недокучивости природе. На својим уметничким почецима, брзина реакције полароида била јој је изазов и средство бележења времена његовим заустављањем у призору (слици). Даља истраживања су је водила ка скулптури у коју претаче своје искуство живота на северу Европе, живота под другачијим светлом од обојености југа и природом која је дуго прекривена белим покривачем од снега. Настали облици су форме које наликују археолошком налазишту, али не из неког другог времена, већ места које је другачије и непознато, са законитостима и редукованих могућности у својој појави, свом изразу и суштини. Оливерине скулптуре одишу осећањем форме коју као да је природа открила знатижељи аутора, а она је ставила на увид и показала могућу тајну постојаности и трајања, најчешће, у камену као материјалу. Без мимикрије у мимезису, ликовним језиком, скулптуре прате ток кретања природе, преводе њене унутрашње импулсе и са њом чине целину.
Осврт на Оливерин рад у скулптури био је потребан јер је основна тема њеног креативног интересовања присутна и у серији фотографија представљених на изложби Продужени поглед у Коларчевој задужбини.
Једноставност и универзалност призора најпре збуни посматрача препознатљивошћу коју и сам медиј фотографије, као документаран, подцртава. Ове фотографије имају померен ракурс у перцепцији који уводи сама тема, рачунају на поглед посматрача као саучесника у истраживању издвојеног призора. Колоритне промене светла које линија спаја и раздваја дају просторни опис земље и неба. Поглед увеличава оквир авионског прозора за слику неба. Драму природе коју носе вода и небо умирује зрак светла који обасјава прободена игла копна, уносећи мир усред надолазеће буре. Овај приступ бележења кадрова лишава приказане фотографије, првенствено, естетске димензије да би кроз светлосну пукотину повео посматрача ка откривању истинитости поруке у којој је естетика, присутна само да привуче поглед у свеприсутној брзини визуелних доживљаја и информација, једно од средстава. Вештим одабиром и сукцесивним понављањем, скоро, идентичног кадра, истиснут је праволинијски ток времена и постигнуто јединство супротности: присутност у временском току и трајање у простору. Понављање кадрова потенцира хоризонталну раван посматрања, а промена светла унутар призора “слика” емоционалне промене непрекидног кретања у природи као бескрај визуелних сензација које, по дубини, откривају сложеност процеса и јединственост једног тока чији нам почетак и крај измичу.
Изразита ликовност фотографија, сведена на основне елементе у природи, сам медиј ставља у службу реализације поруке, а прецизном артикулацијом личних увида, ауторка упућује и укључује посматрача.
За сликарку Оливеру Савић палета је стално присутна, а прецизним погледом (виђењем) долази и реакција на понуђени избор и жеља да га забележи и сачува и кроз њега проговори.
„У поређењу с облацима
живот се чини утемељен
и готово трајан и вечан “
Изабране песме, Вислава Шимборска
Превела са пољског Бисерка Рајчић
Биографију уметнице можете прочитати овде.
Изложба ће бити отворена до 27. 5. 2023. радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.