Термини: информације о терминима од 15.09.
По потреби организујемо и курсеве виших нивоа.
Заједнички европски оквир за живе језике (шв. Gemensam europeisk referensram för språk), израђен је под окриљем Савета Европе као заједничка смерница за стручну процену и опис нивоа знања страног језикa (А – основно познавање језика, Б – самостални корисник језика и Ц – напредни корисник језика). Према поднивоима предвиђеним тим оквиром, од говорника се очекују следеће компетенције:
А1: Препознавање и коришћење уобичајених речи и врло једноставних израза и реченица, које се тичу непосредног свакодневног окружења (породица, становање, пријатељи), али само уколико се говори полако и јасно, често уз малу помоћ саговорника. Од полазника се очекује да уме да напише и врло једноставне поруке, нпр. честитке с поздравима и да уме да попуни основне податке о себи у формуларима (нпр. име, адресу, националну припадност).
А2: Разумевање и коришћење уобичајених речи и израза који се тичу личних прилика говорника (породице, најближег окружења, посла, образовања и активности у слободно време). Схватање суштине садржаја кратких, јасних и једноставних порука и саопштења. Полазник уме да састави веома кратка лична писма (нпр. захвалности) и да разуме кратке и једноставне, свакодневне текстове и нађе тражене, предвидиве информације у огласима, брошурама, јеловницима и распоредима. Полазник може да учествује у разговору и ситуацијама које захтевају директну размену информација на добро познате теме, али недовољно да би самостално могао да води спонтани разговор у друштву.
Б1: Полазник разуме главни садржај у јасном стандардном говору о добро познатим појавама на које се свакодневно наилази у школи, на послу, у слободно време и сл., уме да води разговор у оквиру тих тема, као и да састави једноставан, кохерентан текст на те теме. Уколико се говори релативно лагано и јасно, полазник у општим цртама може да разуме многе радио и телевизијске емисије, најактуелнија питања или теме које га посебно занимају. Полазник на једноставан начин уме да опише искуства и догађаје, своје снове, надања и планове за будућност, као и да образложи своје ставове и утиске; уме да исприча причу или преприча радњу романа или филма. Уме да води једноставну личну писану кореспонденцију.
Б2: Разумевање дужих излагања (нпр. предавања) и нешто сложеније аргументације, под условом да је тема донекле позната; разумевање највећег дела вести и актуелних емисија на телевизији, као и већине филмова где се говори стандардни језик. Читање чланака и извештаја на актуелне проблеме, где се изражавају ставови и мишљења, као и савремене прозе. Полазник може да води разговор на природан начин са говорницима којима је тај језик матерњи, активно да учествује у дискусијама на добро познате теме и да детаљно брани своје ставове, наводећи предности и мане различитих могућности, као и да то све написмено изнесе. Уме да пише писма која наглашавају личан смисао који имају догађаји и искуства.
Ц1: Разумевање сложенијег језика, чак и кад није јасно структурисан, и када је контекст само наговештен. Телевизијске емисије и филмови се разумеју без већег напора. Разумевање дугих и сложених стручних и књижевних текстова, као и стилских разлика међу њима, стручних чланака и дужих упутстава, чак и из области које су мање познате. Усмено изражавање је течно и спонтано у различитим ситуацијама, без превише очигледног тражења погодне речи или израза. Изражавање идеја и ставова је прецизно, уз стилско прилагођавање саговорнику или читаоцу, детаљно и добро образложено, са доследним закључком.
Ц2: Разумевање говора без помуке, како у непосредном контакту, тако и путем радија, телевизије или филма, под предусловом да се слушалац навикао на дијалекатске варијације у језику. Разумевање свих врста текстова (нпр. приручника, стручних чланака и књижевних дела), укључујући и оне апстрактне, који су структурно и језички сложени. Конверзација и описи теку без напора, уз коришћење свакодневних и идиоматских израза, прецизно преносећи значењске нијансе. Евентуалне потешкоће се неприметно заобилазе преформулисањем израза. Описивање и аргументовање стилски одговарају контексту, и уочава се јасна логичка структура. Писање сложених писама, чланака и извештаја, сажетака и прегледа стручних или књижевних дела.
