Figura 19. Hipokrat sa Hiosa.
Živeo je u petom veku pre nove ere, Pitagorin sledbenik. O njegovom, danas izgubljenom zapisu, koji se smatra istorijski prvim udžbenikom u kom su sistematski izloženi principi geometrije, saznajemo posredno preko drugih izvora. Saznali smo, na primer, da je u njemu zabeležio svoje rešenje jednog od najstarijih matematičkih problema – takozvane Kvadrature kruga. Rešenje tog problema podrazumeva konstrukciju kruga i kvadrata jednakih površina, uz korišćenje isljučivo šestara i lenjira.
Hipokrat ipak nije uspeo da razreši problem kvadrature kruga, ali je u svojim pokušajima došao do dragocenih rezultata koji se tiču pojedinih luna.
1882. godine je, nakon više od dve hiljade godina intenzivne potrage za crtežom tog kvadrata koji bi u potpunosti odgovarao krugu, dokazano da je problem zapravo nemoguće rešiti. Objašnjenje ukazuje na broj π, kojim prevodimo odnos obima i prečnika kruga : on je, ustanovili su sa sigurnošću, transcedentan i iracionalan, šta god to značilo.
~ ~
Izložba pruža uvid u trenutno vizuelno istraživanje Nine Simonović, koje polazi iz pažljive opservacije strukture digitalne slike, razmišljanja o prirodi digitalnog crteža, prostora, logike. Radovi su nastali kao eksperiment materijalizacije binarnog crteža kroz procese štampe na izabranim vrstama papira i tekstilu.
Nina Simonović je rođena u Beogradu 1984. godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010. Kao stipendista francuske vlade usavršavala se na École nationale superieure des beaux-arts u Parizu, i pohađala master studije iz oblasti teorije umetnosti na École des hautes études en sciences sociales u Parizu. Od 2007. godine redovno izlaže. Dobitnica je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2016 godinu.
Veliko hvala Ivani Veljović, Mišku Eljšan Trniniću, Draganu Dimitrijeviću, Vladi Milinkoviću, Milanu Živkoviću, Draganu Kovačeviću, Tijani Pakić-Feterman, studiju Dina Dizajn, i mami za pomoć u realizaciji izložbe.