Фигура 19. Хипократ са Хиоса.
Живео је у петом веку пре нове ере, Питагорин следбеник. О његовом, данас изгубљеном запису, који се сматра историјски првим уџбеником у ком су систематски изложени принципи геометрије, сазнајемо посредно преко других извора. Сазнали смо, на пример, да је у њему забележио своје решење једног од најстаријих математичких проблема – такозване Квадратуре круга. Решење тог проблема подразумева конструкцију круга и квадрата једнаких површина, уз коришћење исључиво шестара и лењира.
Хипократ ипак није успео да разреши проблем квадратуре круга, али је у својим покушајима дошао до драгоцених резултата који се тичу појединих луна.
1882. године је, након више од две хиљаде година интензивне потраге за цртежом тог квадрата који би у потпуности одговарао кругу, доказано да је проблем заправо немогуће решити. Објашњење указује на број π, којим преводимо однос обима и пречника круга : он је, установили су са сигурношћу, трансцедентан и ирационалан, шта год то значило.
~ ~
Изложба пружа увид у тренутно визуелно истраживање Нине Симоновић, које полази из пажљиве опсервације структуре дигиталне слике, размишљања о природи дигиталног цртежа, простора, логике. Радови су настали као експеримент материјализације бинарног цртежа кроз процесе штампе на изабраним врстама папира и текстилу.
Нина Симоновић је рођена у Београду 1984. године. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Београду 2010. Као стипендиста француске владе усавршавала се на École nationale superieure des beaux-arts у Паризу, и похађала мастер студије из области теорије уметности на École des hautes études en sciences socialеs у Паризу. Од 2007. године редовно излаже. Добитница је награде “Димитрије Башичевић Мангелос” за 2016 годину.
Велико хвала Ивани Вељовић, Мишку Ељшан Трнинићу, Драгану Димитријевићу, Влади Милинковићу, Милану Живковићу, Драгану Ковачевићу, Тијани Пакић-Фетерман, студију Дина Дизајн, и мами за помоћ у реализацији изложбе.