EPIFANIJA
prisutnost sopstva
U Zoraninim radovima različiti tokovi se spajaju u istom delu, u istom trenutku; naizmenični, često isprepleteni pokreti koji razgraničavaju smisao slike, koja nikad nije manihejska, to jest, nije običan prikaz. Zorana barata dubinskim sastavom psihe i klizavim neodređenim stazama podsvesti. Ona u svojim radovima prikazuje polje i okvir u kojem se odvijaju vizuelne parabole. Na tom prostoru se maksimalno ispoljava razum i delovanje nagona.
Već možemo govoriti o Zoraninom rukopisu, koji je pun moralne strogosti, kao da proizilazi iz večitog nezadovoljstva postignutim. Zato ona ide iz rada u rad, na polje neprekidnog rada, na stalnu razradu sačinjenu od veoma preciznih delovanja ruku i uma. Ona se ne prepušta konačnom rezultatu. Zorana zna da se umetničko prikazivanje može postići samo ako se zna razlika između sposobnosti da se zabeleži vidljivi svet i sposobnost da se prikaže nevidljivi svet. Za to je potreban napor, sistemska primena tehnike, koja dovodi do pojava izvan običnog opažanja. Zorani je oblikovanje dela važnije od same forme. Jer, ono pokazuje neprekidan hod umetnika po čitavom delu.
Savo Peković
Biografija umetnice – detaljnije
EPIFANIJA: prisutnost sopstva
Nazivom „Epifanija“, umetnica nas upućuje prevashodno na figurativno značenje, gde pojam epifanija označava iznenadno otkriće ili prosvetljenje. Osobenim vizuelnim jezikom umetnica traga za odgovorom kako na lična pitanja i nedoumice, tako i na kolektivna. Budući da je Zoranin rad izuzetno kompleksan, teško je ukratko opisati i objasniti njegovu suštinu, ali ću pokušati u tri kratka segmenta da Vam približim Zoranin svet i poimanje umetnosti.
Kada uđete u galerijski prostor, verovatno prva stvar koju ćete primetiti jeste dominantna crvena boja. Ona predstavlja značajan deo Zoraninog rada, gde umetnica eksperimentiše sa nijansama crvene tragajući za -kako je Zorana naziva- bezbojno crvenom. Za nju ova boja ima simboličko značenje ljubavi i istine sa jedne strane, ali ujedno i unutrašnje borbe i nezadovoljstva. Dakle, to su kategorije koje su univerzalno poznate svima, ali takođe to su kategorije koje su nematerijalne, odnosno ne možemo ih registrovati posredstvom naših čula. Prema tome, umetnica usmerava posmatrača da se dublje zagleda u sopstvo, da osvesti i preispita svoje istine, razmišljanja i emocije.
Nasuprot ovim apstraktnim kategorijama koje su evocirane crvenom bojom, umetnica nas raznolikom upotrebom mahom prirodnih materijala vraća u svet koji možemo spoznati našim čulima. Pa tako možete da vidite: kudelju, vosak, vunu, šelak, žicu i različite vrste pigmenata. Ovakav izbor pretežno prirodnih materijala ima vrlo specifično značenje. Naime, umetnica smatra da se putem prirode i suživotom sa njom može doći do duhovnog pročišćenja, izlečenja i do boljeg sveta. Kombinujući ove materijale nekada intuitivno, a nekada vrlo promišljeno, umetnica pravi različite forme, koje pri ostvetljenju stvaraju heterogene senke.
Ove senke su važan element Zoraninih radova, jednako kao što su to materijali i boja. Budući da se senke u zavisnosti od osvetljenja menjaju, one predstavljaju promenljivu kategoriju, dakle, međuprostor između stvarnosti i predstave o njoj. Ako se prisetimo priče o Platonovoj pećini, u kojoj pojedinac koji čitav život posmatra senke, odnosno odraz pojavnog sveta, u jednom trenutku izlazi iz pećine i prema tome polazi na put ka otkrivanju stvarnosti, možemo je povezati sa Zoraninim radom i prisustvom senki unutar njega. Reč je dakle, o igri između onoga što jeste i onoga što nije, o neprekidnom preispitivanju i traganju za spoznajom stvarnosti.
U tom smislu možemo postaviti sebi pitanje – šta je umetnost, i ko ima pravo da je definiše? Imajući to na umu, pozivam Vas da još jednom razmislite o nazivu izložbe „Epifanija: Prisutnost sopstva“.
Jovana Popović
Izložba će biti otvorena do 26. septembra 2020. svakog dana od 10 do 20 sati, osim nedelje.