Borovi, poljupci i zvezde
Sanja Crnjanski
28. 5 – 8. 6. 2024.
Likovna galerija
Borovi, poljupci i zvezde
Ispred ateljea nalazio se predivan bor. Deo krošnje skoro da je dodirivao prozor, dok je drugi plutao kao oblak. Iglice su formirale oblike slične zvezdama, a čak i najmanja promena svetla otkrivala je nova sazvežđa. Stablo, neobično pravo kad je ovo biće u pitanju, delovalo je da se kao strela zarilo u zemlju i osvojilo prostor. Atelje se nalazio u šumi, na raskršću okruženom drvoredima kestenova i borova. S jedne strane se uzdizalo brdašce, s neuređenim, šumskim tlom, dok se s druge prostirao uredno održavan travnjak. Razdvajala ih je staza koja je nestajala u mreži grana skrivajući horizont, što je ceo prizor činilo nesagledivim.
Rastanak sa tim prizorom je učinio da se usudim da pokušam da ga naslikam i ponesem sa sobom. Slučajno ili namerno, deo staze iznad kog sam ga posmatrala ostao je nedovršen, i često sam mu se na slici vraćala. Istovremeno, izvan slike, staza me je vodila u neki novi, nepoznat prostor. Srećom, u blizini su se nalazili drugi predivni borovi. Na prvi pogled pomalo nezgrapni, s potpunim odsustvom simetrije izgledali su kao da plešu. I pored bezbroj staza oko njih, jedina nepoznanica tog prizora postojala bi možda tek u prvom trenutku, dok ne prepoznam melodiju koja ih pokreće. A tada bi ceo prostor postao podijum za igru. U sopstvenom ritmu, krošnje bi plovile u zagrljaj jedna drugoj, nebu, Mesecu, svemu. Njihove iglice bi se ukrštale u poljupce iz kojih su se rađale zvezde, i ceo prostor, sa svim nepoznanicama, prekrila bi nežnost.
Slikanjem po prirodi, po sećanju i, konačno, po osećaju, zaplesala sam sa predivnim borom u „osvajanje“ nepoznatog prostora. Staza bez početka i kraja utopila se u podijum za igru gde nema mesta za loše uspomene i brige zbog budućnosti, postoji samo taj trenutak i muzika koja upravo počinje.
Biografiju umetnice možete pročitati ovde.
Izložba će biti otvorena do 8. 6. 2024. radnim danima od 10 do 20, subotom od 10 do 16 časova.