Борови, пољупци и звезде
Сања Црњански
28. 5 – 8. 6. 2024.
Ликовна галерија
Борови, пољупци и звезде
Испред атељеа налазио се предиван бор. Део крошње скоро да је додиривао прозор, док је други плутао као облак. Иглице су формирале облике сличне звездама, а чак и најмања промена светла откривала je нова сазвежђа. Стабло, необично право кад је ово биће у питању, деловало је да се као стрела зарило у земљу и освојило простор. Атеље се налазио у шуми, на раскршћу окруженом дрворедима кестенова и борова. С једне стране се уздизало брдашце, с неуређеним, шумским тлом, док се с друге простирао уредно одржаван травњак. Раздвајала их је стаза која је нестајала у мрежи грана скривајући хоризонт, што је цео призор чинило несагледивим.
Растанак са тим призором је учинио да се усудим да покушам да га насликам и понесем са собом. Случајно или намерно, део стазе изнад ког сам га посматрала остао је недовршен, и често сам му се на слици враћала. Истовремено, изван слике, стаза ме је водила у неки нови, непознат простор. Срећом, у близини су се налазили други предивни борови. На први поглед помало незграпни, с потпуним одсуством симетрије изгледали су као да плешу. И поред безброј стаза око њих, једина непознаница тог призора постојала би можда тек у првом тренутку, док не препознам мелодију која их покреће. А тада би цео простор постао подијум за игру. У сопственом ритму, крошње би пловиле у загрљај једна другој, небу, Месецу, свему. Њихове иглице би се укрштале у пољупце из којих су се рађале звезде, и цео простор, са свим непознаницама, прекрила би нежност.
Сликањем по природи, по сећању и, коначно, по осећају, заплесала сам са предивним бором у „освајање“ непознатог простора. Стазa без почетка и краја утопила се у подијум за игру где нема места за лоше успомене и бриге због будућности, постоји само тај тренутак и музика која управо почиње.
Биографију уметнице можете прочитати овде.
Изложба ће бити отворена до 8. 6. 2024. радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.