Ciklus NAŠI NAUČNICI U SVETU

NAJVEĆI TELESKOP NA SVETU (FAST)

I ISTRAŽIVANJA ZA KOJA ĆE SE KORISTITI

Četvrtak, 6. 9. 2018. u 19.00

MARS:

istorija, evolucija, naseljavanje i budućnost

Utorak, 11. 9. 2018. u 19.00

POTRAGA ZA  VANZEMALJSKIM ŽIVOTOM

I FERMIJEV PARADOKS

Sreda, 12. 9. 2018. u 19.00

 

 

 

Predavač

Dr Marko Krčo, astrofizičar

Kineska akademija nauka, Peking

 

 

 

Najveći teleskop na svetu (FAST) i istraživanja za koja će se koristiti

 

Sa prečnikom od 500 metara, FAST je najveći teleskop na svetu. Konstrukcija je završena u septembru 2016, a do 2019. biće završene pripreme i kalibracija da bi počeo naučni rad. Na ovom predavanju ukratko će biti predstavljeni radio teleskopi, i posebno FAST. Biće skrenuta pažnja na eksperimenate koji će se izvoditi uz korišćenje teleskopa. Pomoću njega će se, između ostalog, ispitivati: gravitacioni talasi, Ajnštajnova teorija relativiteta, evolucioni tok naše galaksije, ekstra solarne planete, komete, formiranje molekula ključnih za život, tragaće se za izgubljenim letilicama itd.

 

Mars: Istorija, evolucija, naseljavanje i budućnost planete

 

Pomoću teleskopa i robota naučnici su ustanovili da je na površini Marsa nekada postojala voda u tečnom stanju, a da je atmosfera ove planete bila gusta. U poslednjih 30 godina formirana je prilično dobra sliku o istoriji i evoluciji planete. Na predavanju će biti govora o današnjem izgledu Marsa, kao i o uzrocima takvog izgleda. Pretpostavka je da će, ako dođe do naseljavanja drugih planeta, ono započeti na Marsu. Razmatraće se kakvi su uslovi za naseljavanje, kakav bi uticaj naseljavanje imalo na samu planetu i kako bi se ono moglo realizovati.

 

Potraga za vanzemaljskim životom i Fermijev paradoks

 

Što više proučavamo kosmos, to postaje očiglednije da u njemu postoje mesta na kojima su uslovi za život povoljni. Nova naučna otkrića pokazuju da bi se život u kosmosu mogao relativno lako organizovati. Na predavnju će biti skrenuta pažnja na dosadašnje pokušaje da se pronađe život van planete Zemlje. Pošto je iznenađujuće da dosada nisu proneđeni znaci života, biće ponuđeno nekoliko mogućih rešsenja ovog paradoksa.

 

 

Dr Marko Krčo rođen je u Bečeju. Diplomirao je fiziku i astronomiju na Univerzitetu Kolgejt u Hamiltonu, u Sjedninjenim Državama. Doktorirao je astrofiziku na Univerzitetu Kornel u Sjedninjenim Državama. Bavio se mnogim naučnim temama, uključujući planetarnu astronomiju, kvantum komunikaciju i osnovnu fiziku. Fokus njegovog istraživanja je na radio astronomiji. Bavi se procesima formiranja zvezda i fizičkim i hemijskim procesima u maglinama gde se one stvaraju. Radio je u Laboratoriji Jet Propulsion, predavao je na Univerzitetu Kornel i na Gradskom univerzitetu Njujorka. Sada radi u Kineskoj akademiju nauka u Pekingu, saradnik je na projektu razvoja FAST teleskopa, kao i na nekoliko nacionalnizh i međunarodnih projekata vezanih za FAST teleskop.

 

 

 

Mala sala Kolarčeve zadužbine

Ulaz slobodan