Циклус НАШИ НАУЧНИЦИ У СВЕТУ

НАЈВЕЋИ ТЕЛЕСКОП НА СВЕТУ (FAST)

И ИСТРАЖИВАЊА ЗА КОЈА ЋЕ СЕ КОРИСТИТИ

Четвртак, 6. 9. 2018. у 19.00

МАРС:

историја, еволуција, насељавање и будућност

Уторак, 11. 9. 2018. у 19.00

ПОТРАГА ЗА  ВАНЗЕМАЉСКИМ ЖИВОТОМ

И ФЕРМИЈЕВ ПАРАДОКС

Среда, 12. 9. 2018. у 19.00

 

 

Предавач

Др Марко Крчо, астрофизичар

Кинеска академија наука, Пекинг

 

 

Највећи телескоп на свету (FAST) и истраживања за која ће се користити

 

Са пречником од 500 метара, FAST је највећи телескоп на свету. Конструкција је завршена у септембру 2016, а до 2019. биће завршене припреме и калибрација да би почео научни рад. На овом предавању укратко ће бити представљени радио телескопи, и посебно FAST. Биће скренута пажња на експерименате који ће се изводити уз коришћење телескопа. Помоћу њега ће се, између осталог, испитивати: гравитациони таласи, Ајнштајнова теорија релативитета, еволуциони ток наше галаксије, екстра соларне планете, комете, формирање молекула кључних за живот, трагаће се за изгубљеним летилицама итд.

 

Марс: Историја, еволуција, насељавање и будућност планете

 

Помоћу телескопа и робота научници су установили да је на површини Марса некада постојала вода у течном стању, а да је атмосфера ове планете била густа. У последњих 30 година формирана је прилично добра слику о историји и еволуцији планете. На предавању ће бити говора о данашњем изгледу Марса, као и о узроцима таквог изгледа. Претпоставка је да ће, ако дође до насељавања других планета, оно започети на Марсу. Разматраће се какви су услови за насељавање, какав би утицај насељавање имало на саму планету и како би се оно могло реализовати.

 

Потрага за ванземаљским животом и Фермијев парадокс

 

Што више проучавамо космос, то постаје очигледније да у њему постоје места на којима су услови за живот повољни. Нова научна открића показују да би се живот у космосу могао релативно лако организовати. На предавњу ће бити скренута пажња на досадашње покушаје да се пронађе живот ван планете Земље. Пошто је изненађујуће да досада нису пронеђени знаци живота, биће понуђено неколико могућих решсења овог парадокса.

 

 

Др Марко Крчо рођен је у Бечеју. Дипломирао је физику и астрономију на Универзитету Колгејт у Хамилтону, у Сједнињеним Државама. Докторирао је астрофизику на Универзитету Корнел у Сједнињеним Државама. Бавио се многим научним темама, укључујући планетарну астрономију, квантум комуникацију и основну физику. Фокус његовог истраживања је на радио астрономији. Бави се процесима формирања звезда и физичким и хемијским процесима у маглинама где се оне стварају. Радио је у Лабораторији Јет Пропулсион, предавао је на Универзитету Корнел и на Градском универзитету Њујорка. Сада ради у Кинеској академију наука у Пекингу, сарадник је на пројекту развоја FAST телескопа, као и на неколико националнизх и међународних пројеката везаних за FAST телескоп.

 

 

Мала сала Коларчеве задужбине

Улаз слободан