CRTEŽI
Hana Rajković
10-28.5.2022.
Likovna galerija
Nebrojeno puta su se civilizacije rađale, dostizale svoj zenit i potom urušavale i nestajale, ostavljajući za sobom pustoš fragmenata po kojima će buduća pokolenja kopati i tražiti odgovore na pitanja: ko su bili ti ljudi i gde su otišli? Velelepne zidove i akvadukte, stubove i skulpture, slike, freske, pisma i pesme, skripte i zakone stvarale su, pisale, gradile i podizale ruke koje nas danas nemo opominju: sve smo to MI stvorili, pa i više, a sada smo kosti, nepomične i bele, naše šuplje lobanje keze se po katakombama i rakama i ne čekaju više ništa, ne nadaju se ničemu. Kako i zašto su to sebi dozvolili?
Crteži Hane Rajković su spona koja spaja nas i njih, naše strahove i njihova ugašena nadanja, naše sad i njihovo posle. Tanke linije grafitne olovke po pamučnom papiru otkrivaju svet u kome smo i mi i oni zajedno i jedno, svet u kome se ljudske snage udružuju i rasipaju, kao puls srca: tu smo, nismo tu, tu smo, nismo tu. Na tim crtežima nema nas, ali se oseća naše prisustvo – jer to su naše stolice, naše mreže i ograde, naše pecaljke i barke, to je nešto što smo mi stvorili i ostavili tu. To smo ostavili jer smo morali, nismo hteli da pustimo, ali naše vreme je ograničeno i naše ruke napustila je snaga i moć. Sada su moć i snaga u vama, pokušajte da ne ponovite naše greške, ako možete.
Crteži pred vama su artefakti vremena u kome živimo i sveta koji nestaje. Oni su i poruka iz budućnosti, ali i poruka za budućnost. Oni su svedočanstva naše želje da živimo i budemo prisutni preko granica koje nam je priroda odredila i dozvolila. Oni su ogledalo naše sadašnjosti, ali i magična kugla iz koje izviruju odrazi naše prošlosti i naše budućnosti.
Igor Ćorić