Коларац, 3.7.2019. у 18 часова

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Поводом педесет година од путовања на Месец

ЧОВЕК У СВЕМИРУ: Од првих корака ка Месецу до насеобина на Марсу

 

Професор Милан М. Ћирковић, Астрономска опсерваторија у Београду

Панспермија – стара идеја, нови облици

„Споре живота“ у неком облику су дошле на Земљу из свемира; пренос живих форми и „биохемијских делова живота“ могућ је на међупланетарним и међузвезданим удаљеностима – то је идеја панспермије. Од идеје и различитих хипотеза о  панспермији великих научних умова, лорда Келвина, Сванте Аренијуса, Фреда Хојла и Френсиса Крика, последњих деценија говоримо о новим, узбудљивим индикацијама да је овај процес реалистичан, више него што се подозревало. Нови погледи на панспермију инспирисани астробиолошком револуцијом од 1995 године представљају активно поље за теоријско и експериментално истраживање.

 

Професор Александра Кораћ, Биолошки факултет, Универзитет у Београду

Астронаути Скот и Марк Кели – Ајнштајнов парадокс близанаца или нешто сасвим друго?

Како боравак у свемиру утиче на наше ћелије? Какве опасности вребају путнике ка удаљеним планетама? Да ли ће нас путовање кроз свемир подмладити? Да ли нам „експеримент“ на близанцима даје одговоре?

 

Анђелика Калезић, Молекуларни биолог и физиолог, ИБИСС, Универзитет у Београду

Чиме је Земља заслужила живот – поглед ка свемиру

Живот на планети Земљи буја готово три милијарде година, а влада и у њеним најнеприступачнијим нишама. Диверзитет живота делује парадоксално у односу  на хладан и мртав свемир који нас окружује миљама унаоколо. Шта нас живот на Земљи може научити и на какав нас све живот у свемиру може спремити. Где и за каквим животом можемо трагати у космосу?

 

Професор Бато Кораћ, Биолошки факултет и ИБИСС, Универзитет у Београду

Путовање у свемир, живот у екстремним условима и хибернација – чему нас учи београдска школа физиологије

Живот на нашој планети се прилагођава и „живи“ са њеним променама; као феникс рађа када помислимо да је исчезао. Несагледиве могућности бивствовања у граничним условима, нада су постојања и опстанка његовог у свемиру. Хибернација је једна од фасцинантних адаптација која нам може помоћи у стремљењу и остварењу тог циља.

 

Мала сала, улаз слободан