Циклус МЕТЕОРОЛОЗИ О ВРЕМЕНУ И КЛИМИ
СУНЦЕ, ВРЕМЕ И КЛИМА
Проф. др Драгана Вујовић
Сунце је основни извор енергије за Земљу. Оно обезбеђује топлоту од које зависи време, а онда у средњем и клима. Апсорпција Сунчевог зрачења одређује Земљину средњу температуру и радијациони буџет. Расподела апсорбованог зрачења по географској ширини је главни покретач атмосферске циркулације. Сунчево зрачење и његове енергетске честице мењају састав атмосфере. Да ли и како варијације у Сунчевој активности утичу на температуру ваздуха? Каква је веза између реконструисаних података о температури ваздуха и броју Сунчевих пега у прошлости? Како Сунчева активност утиче на стварање облака? Шта показује анализа утицаја короналних рупа и активних региона на Сунцу на адвекцију хладног ваздуха у области Београда?
КЛИМА И КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ
Проф. др Ивана Тошић
На предавању ће се објаснити шта је клима, а шта климатски систем. Одговориће се на питања: Шта су климатске промене? Који су узроци климатских промена? Шта су климатски фактори? Објасниће се разлика између унутрашњих и спољашњих фактора. Да ли је Србија подложна утицају климатских промена? Приказаће се резултати добијени анализом температура и падавина за територију Србије. Поред средњих вредности, анализираће се екстремне вредности (нпр. суше, топлотни таласи, интезивне падавине) који имају велики утицај на друштво и привреду.
ПРОЈЕКЦИЈА БУДУЋЕ КЛИМЕ НА ЗЕМЉИ
Проф. др Владимир Ђурђевић
Комплексност климатског система Земље одувек је представљала изазов за разумевање промена климатских услова на Земљи током њене дуге геолошке историје, али и изазов да предвидимо промене које се могу очекивати у будућности. Овим предавањем биће приказан историјски развој разумевања климе Земље, као и тренутна знања у науци која нам боље него икада пре омогућавају да разумемо функционисање овог комплексног система. Промене које се могу очекивати у будуцности, од глобалних до регионалних размера, биће централна тема овог предавања.
ПОСЛЕДИЦЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА У ПРИРОДИ И ЖИВОТУ ЉУДИ
Доц. др Ана Вуковић
Климатски систем, који чине атмосфера, копнене и водене површине и живи свет на Земљи, функсионише као целина кроз циклусе размене енергије, воде и угљеника. Човек је својим активностима од индустријске револуције пореметио равнотежни циклус угљеника, што је довело до поремећаја релативно равнотежног стања климатског система. Топљење ледених површина, подизање нивоа мора и појава екстремних временских догадјаја представљају најзанчајније видљиве сигнале глобалног загревања. Живот људи је уско повезан са карактеристикама климатског система који га окружује, због чега је угрожена сигрност и квалитет живота већинског дела становништва на Земљи. Осмотрене и будуће пројекције утицаја климатских промена указују да је развијање способности прилагодјавања на убрзану променљивост животних услова један од главних задатака савременог друштва.