Тафил
INGLAN IS A BITCH
28. 10 – 15. 11. 2025.
ГАЛЕРИЈА
Доспели смо у време огољеног насиља, када се цивилизација налази у сопственом суноврату. Танком нити придржава се за остатке човечности, да заувек не би нестала у вртлогу свеопште лажи и помахнитале усхићености над дигиталним светом, све више одвојеним од истинског света – света живих, притиснутих до издисаја обманама које нуде модерни робовласници, велики креатори глобалног „шатора“, под небом сатканим од „мрежа“ и будним сателитским свемоћним очима. Човечанство у „успону“, закржљава у моралности коју полако предаје вештачкој интелигенцији на управљање, одричући се тако одговорности за свако будуће злодело. Истина и лаж се мешају и збуњују већ збуњене умове, идеје постају бесадржајне представе, форме које пребивају у неким екстерним хард-дисковима који се ретко користе. Ужурбаним корацима идемо ка крајњем циљу, свеопштем утилитаризму. Ово је доба конзумирања баналних садржаја, доба када уметност, трпећи притиске свемогуће технологије, једва налази своју сврху. Ствари се одвијају као у Балади о неразумљу, коју је трубадур Жан Мешино испевао пре више од петсто година:
„…Прождрљивост има својих јада,
Блуд окове има од свих тврђе,
Леност на све пада попут рђе,
Кад Разума нема све се руши.“
Сматрам да је овај невелики увод био неопходан као најава за оно што даље желим да кажем о сликарству Тафила Мусовића, а пре свега о последњем, новом циклусу INGLAN IS A BITCH, којим се овај пут представља београдској културној јавности.
„Равнодушност је гутач срца!“ (Тафил Мусовић)
Понекад мислим да је целокупно дело Тафила Мусовића потекло од његове одлучности да не буде равнодушан према Свету и да као уметник активно учествује у његовом сагледавању. Уграђујући Садржај као облик сопствене аутентичности, свог поимања живота и света, представља нам свој лични, неупоредиви ликовни језик, не угађајући укусу равнодушних, одлучан да његове слике најпре потресу, а потом и заболе до сржи. То је прочишћујући бол, лишен сваке патетике.
Зато је Тафилов избор фигурација. Прожимање са Светом из хладовине апстракције остаје на нивоу мисаоног, а код Тафила се трага за целином, која укључује и срце и крвоток у коме пулсира жила Света, саосећајност са потлаченим, обесправљеним, жигосаним и одбаченим. Тафилове теме су болне и трагичне људске судбине, пред којима наша савременост окреће главу, ушушкана у свој комформистички пејзаж. Кроз изражени, експресивни колорит употпуњује се невидљиви дијалог ликова, у форми диптиха, понекад и триптиха; тече једна незаустављива прича о архетипском сусрету добра и зла. У ужем контексту, зло и добро попримају своје ликове са израженим карактерима, који нам се директно обраћају. Емотивна трагика и исконска патња рањивог и бичеваног Африканца, наспрам вишевековног насилника у лику модерног империјалисте, постаје аксиом за сва даља разобличавања.
Може се с правом рећи да је уметник постигао свој циљ. Потакнуо нас је на размишљање. Његова вештина да нас увуче у своје дело изместила нас је из нашег микрокосмоса, или из предуге успаваности, и поново смо се запитали о Свету. Палестина заувек, како је Мусовић именовао једну од централних слика ове изложбе, јасно указује да се аутор бави кључним темама нашег доба, дајући јасно на увид свој став, изражавајући се својом ненадмашном техником, како у цртежу који је окосница, тако и у сваком потезу четке, која у јединству са одабиром тонова и међутонова, доводи сваки лик или позадину до потпуно осмишљене ликовне драме. Отуда из Тафилових дела не излази ћутња која се убрзо заборави, већ јасан и искрен глас усправног, бескомпромисног остатка човечности, који се памти.
Снежана Ранковић
Биографију уметника можете прочитати ОВДЕ.
Изложба ће бити отворена до 15. новембра радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.