Изложба ће бити отворена од 29. 5. до 16. 6, сваког дана осим недеље, од 10 до 20 сати.
Непрегледним пољима
Феномени природе као носиоци пејзажне слике конституишу подручје кроз које људски дух манифестује своја унутрашња превирања, преиспитујући сопствену позицију у односу на детерминизам природних процеса. Селекција изложених радова Миљана Стевановића, одговарајућим процесом апстраховања одабраних пејзажних фрагмента, који су послужили као полазиште, формално се удаљава од предметног мотива тиме што уместо естетске прераде апстрактне форме креира композиције које су синтетизоване у нову сензибилну реалност и тако се, путем стваралачког процеса, суштински поистовећује са механизмом природе. Материјални чиниоци постепено ишчезавају у смењивању планова компонованих сведеним колористичким и валерским односима у следу тонске, готово бескрајне градације која постаје стварност за себе, настала једнако онако како настаје све у природи, спонтано и изненађујуће. Компактни у својој логици, они сведоче о несталности облика, њиховој непрестаној променљивости која упућује на чињеницу да ми, својим присуством, пресецамо токове невидљивих сила.
Веза између природе и слике овде је успостављена на антимиметички начин: сликати природу не значи дословно преносити њене облике, већ сликати као природа. Изабравши технолошки процес који га је приближио идеалу да „слика саму себе слика“, као што природа саму себе ствара, уметник антиципира фракталне структуре у којима су детаљи идентични целини. Радикално минимизирајући сликарску палету, развија утисак невидљивог покрета у кадрираном призору који се и сам претвара у слику која пулсира изнутра, са променљивим правцем кретања на сваком појединачном раду. Апстрактном ритму доприноси уједначено смењивање формата унутар целине, уравнотежене одсуством сваке нарације и описа. Материјализација најскривенијих под-слојева слике и новог не-предметног света у настанку, у следу тонске, готово бескрајне градације чини да се предњи план веома брзо повлачи пред интензитетом другог плана. Овај се тиме динамизује, да би показао да је боја, а не други план или монохромни простор који само служи смештању облика, уколико је он присутан на слици. Физички се подиже из равни, а суштински „излива“ из сенке, да би у својој апстрактној присутности потврдио суштину свог динамичког порекла. Како се таквим разлагањем и раслојавањем пигмента оптика слике не би расплинула, Стевановић користи једва приметну, тек наговештену шему густо „исткане” мрежасте структуре, чија конструкција кроти разуђене површине, раздваја и спаја уједначена поља сведена на складна, крајње дискретна, готово лирична одступања у којима ништа није истакнуто, нити у њима има наглашених искорака. Слика је натопљена спектром пастелних, прозрачних, напокон, суптилно нанетих супстанци.
Са овим радовима треба се суочити изблиза, осетити вибрирање вишеслојно нанетих бојених маса којима ни у једном тренутку није нарушена аутономност, а здружене чине савршену целину. Бравурозна текстура пастелних акцената постаје главни актер, са реминисценцијама на геолошке процесе и субјективни перцептивни процес, разоткрива принцип космичког стварања. Апстраховањем препознатљивих форми и њиховим ре-компоновањем настају ефемерни призори, ближи метафизичком него органском или геометријском поретку. Асоцијативност створених структура и композиција чини ове слике читљивим на посебан начин: „препознавањем“ мотива забуном се посматрач везује за слику која га затим даље кроз систем асоцијација укључује у личну реконструкцију смисла и препознавање знака и значења.
У основи овог односа према стварности налази се искуство да очигледна стварност представља само један од могућих начина појављивања стварног, да се очигледан спољашњи свет дефинише тек у вези с човеком и његовим унутрашњим светом упркос својој асоцијативности, заправо је производ „унутрашње нужности ” и манифестација аутономног статуса слике.
Марија Лекић
Миљан Стевановић, рођен 1991. год. у Врању, завршио је Средњу уметничку школу у Нишу 2010. године. Основне академске студије, Студијски програм сликарство завршио је на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Чедомира Васића 2013. Мастер академске студије, Студијски програм сликарство завршио је на истом факултету, у класи професора Добрице Бисенића 2015. Исте године уписао је докторске уметничке студије на Факултету ликовних уметности у Београду.
Контакт:
miljanstevanovic91@gmail.com