ЛЕСТВИЦЕ – СТЕПЕНИЦЕ – ПРЕДСТАВЉАЊЕ – ПРИКАЗИВАЊЕ – ОТКРИВАЊЕ-СКРИВАЊЕ – УСПИЊАЊЕ – ПАДАЊЕ – НИЗ – ACCESSORIES – ТРАНС 21
Поставка (амбијентална инсталација) би представљала НИЗ (и буквално) косо постављених објеката који се уздижу од пода, скоро до плафона.
Истинито и лажно уздизање ( и посрнуће), духовно и материјално.
Представља материјализацију (уметнички генерисане симболе) размишљања о манифестацијама људске природе и карактера, или скривању истих. О појавама у процесу тражења сопственог идентитета, својих животних позиција и њихових показивања. Транзицијама и миграцијама. Фундусу ствари које нас чине, оне које нас представљају, а бирамо их или нас просто прате.
Маскирања и разоткривања.
Облачења и свлачења.
Моћи и немоћи.
Свесног и несвесног.
Асоцирају на пропратне материјалне ствари и симболе појава и активности које нас од рођења одређују у друштвеном контексту. Порекло, одрастање, образовање, посао, дружења, заљубљивања, љубави, путовања, веровања, исповедања, прославе, туговања, одећа коју носимо, љубимци које и какве бирамо, намештај какав купујемо, медији које пратимо, деца коју имамо или немамо, како их подижемо, васпитавамо, усмеравамо, ..
Комади појединачно су настајали (нису сви скроз завршени) на два основна начина. Неки по принципу реадy-маде, преобликовањем комада старог намештаја из 70-их и 80-их и то из породичног фундуса (што се преноси из претходног пројекта ПОМЕРАЊЕ НАМЕШТАЈА), а други су сасвим нове степенасте зиг-заг форме (лествице) као основе са апликацијама и „дорадама“ које наводе на саму тематику и симболику пројекта. Комада у косом вертикалном низу има седам (кренуо се од „илустровања” седам смртних грехова, али су, у великој мери сходно актуелној глобалној а још више личној ситуацији обележеној голготом, па губитком најближих сродника, просторе полица/степеница/лествица запосели у доброј мери другачији асамблажи и артефакти. Из највишег (завршног) објекта у низу (оригинални писоар из мушког тоалета београдског МСУ пре реконструкције, преобличен у дезинфекцијску 2,25 м високу фонтану у којој циркулише раствор хипермангана), „извире”низ најактуелнијих артефаката.
Комади су настајали у претходне две године.
На крају, саставни део инсталације је и видео инсталација Прање (снимак отапања хипермангана у води, те прања/дезинфекције руку и ногу), настала у колаборацији са уметником Ивицом Стошићем.
Инсталација би заокружила моју трилогију ТРАНСЕГЗИ(С)Т.
Поставка проблематизује и појмове глобалног загађења и рециклаже у ширем и ужем смислу. Почев од глобалних еколошких тенденција до личног порива да се предмету који представља део личног фундуса атеријалних ствари који са собом носи комплекс емоција и сећања, трансформацијом удахне нови живот. А тиме и ја као аутор ослободим својеврсног емоционалног бремена сећања и уже одређености. Радом настављам да изражавам сопствени став да је једном човеку да би био испуњен, реално потребан веома мали број материјалних ствари.
Још један проблемски дискурс рада представља третирање традиционалних религијских модела, оквира и симбола који се у пост социо-комунистичком периоду веома јако намећу, а појачани поривима и тенденцијама за превазилажење историјског дисконтинуитета на религијском пољу.
Биографија уметника – детаљније
Изложба ће бити отворена до 5. јуна 2021. радним данима од 10 до 20 часова, суботом од 10 до 16 часова.