Отварање изложбе скулптура Скица за портрет Академије, поводом 80 година Факултета ликовних уметности, у уторак 10. октобра, у 19 сати. Изложба ће бити отворена до 31. октобра сваког дана од 10 до 20 сати (сем недеље).
Скица за портрет Академије
У години у којој Факултет ликовних уметности обележава 80 година свог постојања, презентација јавности збирки уметничких дела која се чувају на најстаријој високошколској установи овог у типа у Србији има за циљ представљање ове институције (од 1937. до 1973. године Академије ликовних уметности) и као места у коме се негује култура сећања и која се бави чувањем и заштитом споменика културе. Збирке слика, скулптура, графика и радова на папиру, као и значајних реплика скулптура светских аутора, део су баштине која се чува, а истовремено користи и као значајно наставно средство за изучавање историје уметности али и очигледне, практичне наставе, како се решавају одређени ликовни проблеми. Збирка скулптура, претежно портрета, сакупљена је, пре свега, традиционалним поклонима професора који су предавали на Академији, затим даровањем породица познатих скулптора, као и откупима најуспешнијих студентских достигнућа током шездесетих и седамдесетих година прошлог века. У новије време, деведесетих и после двехиљадите године, увођењем значајне награде „Ливнице Кузмановић” за најбољи портрет изведен у току школске године, Збирка скулптура, а пре свега портрета, значајно је обогаћена и осавремењена.
Овом приликом представљамо публици оно што је најстарији део Збирке скулптура/портрета од најстаријег рада првог српског академског вајара Ђорђа Јовановића, чији портрет Марка Стојановића, власника централне зграде Факултета ликовних уметности у Кнез Михаиловој 53, чувамо као драгоцени поклон потомака породице Стојановић, али пре свега као веома значајно остварење, успешно реализовани портрет у духу академског реализма. Портрети Томе Росандића и Сретена Стојановића као оснивача и првих професора Академије ликовних уметности у Београду су не само антологијска дела наше скулпторске баштине већ и сведочанства о темељима модерне скулптуре у нас. Рани радови Николе Коке Јанковића, Јована Кратохвила, Александра Зарина, Оље Ивањицки указују не само на зрелост и таленат неких од првих послератних студената, већ и на успешне педагошке методе које усмеравају и негују различите индивидуалности, што ће заувек остати основни принцип школовања на овој Академији а касније Факултету…
Бојана Бурић,
одломак из текста објављеног у каталогу 80 година Факултета ликовних уметности
ВАЈАРСКИ РАДОВИ ИЗ ЗБИРКЕ ФЛУ
Ђорђе Јовановић, Портрет Марка Стојановића, 1923, гипс, 54x49x33 cm
Тома Росандић, Аутопортрет, 1930, бронза, 65x70x40 cm
Петар Плавичини, Женски портрет, 1933, камен, 53x24x25 cm
Тома Росандић, Портрет Момчилa Живановићa, око 1939, бронза, 42x20x25 cm
Никола Кока Јанковић, Глава девојке (Оља Ивањицки), 1947, бронза, 10x16x15 cm
Јован Кратохвил, Портрет Јованке Стојановић, 1948, камен, 45x17x31 cm
Оља Ивањицки, Аутопортрет, 1949, камен, 36х17х22 cm
Александар Зарин, Портрет Стојана Ћелића, 1950, камен, 50x30x33 cm
Сретен Стојановић, Аутопортрет, 1953, бронза, 48x44x30 cm
Сретен Стојановић, Портрет Мила Милуновића, 1954, бронза, 44х32х32 cm
Владимир Комад, Портрет мушкарца, 1969, бронза, 39x24x23 cm
Надежда Којадиновић, Портрет, 1970, бронза, 43x19x24 cm
Милан Четник, Мушки портрет, 1970, бронза, 33х20х23 cm
