Уметнички пројекат „Јединке и врсте“, у пољу уметности, а првенствено скулпторским језиком, говори о животној средини, биополитици, вештачким мутацијама и променама изгледа појединачних врста изазваних вештачким путем. Пројекат се бави исказима у оквиру скулпторског медија, па самим тим истраживање подразумева скулпторске процедуре, обликовање, мултипликације облика али и адекватни третман материјала. Пројекат ,,Јединке и врсте“ бави се конфликтом између етике и естетике, технолошког напретка и уметности, максималне експлоатације ресурса и животне средине која је адекватна човековим потребама.
Тродимензионални облик који оплемењује материјал је изражајно средство које има потенцијал да савременог посматрача доведе до снажног доживљаја исто као што је то могао и пре неколико хиљада година. Наиме у ери убрзаног развоја технологије које мењају наш живот, наше окружење и нас саме, један медиј као скулптура управо стоји као опозиција оваквој брзој промени. Скулптура управо у својој дубокој базичној утемењености бележења искуства цивилизације има ту особину да може да повуче паралелу између некад и сад.
Мутаповићеве скулптуре животиња у поређењу са биљним и животињским формама клесаним или осликаваним у храмовима или религијским књигама могу да проговоре о тој разлици као и о цивилизацији која је разлику направила.
Зато се ова тема о променама изгледа појединачних врста изазвних вештачким путем као и конфликтом између етике и естетике, технолошког напретка и уметности, некако природно укотвила у медију скулптуре јер управо скулптура својом стабилном непроменљивошћу има карактер сведочанства.
Током трајања пројекта, мењајући формате и материјале покушавао је да истражи у којој мери се сам поступак израде скулптуре може усмерити технологијом израде, али и дефинисањем одређеног концептуалног оквира попут друштвене ангажованости. Заправо у овом пројекту тема се сусрела са медијем у тачци обликовних варијатета. Скулптори се баве обликом и истражују његов комуникацијски потенцијал у вези са темом и материјалом, а живи свет који је био тема овог истраживања се управо објављује у варијацијама облика.
…Ипак на самом крају искористићу прилику да кажем да сваки уметник мора да развија одговорност према друштву и средини у којој живи и да не буде затворен у сигурним меандрима сопственог медијског истраживања. Сваки медиј, као и уметност сама, не може бити ту ради себе, као у модернизму, када се слобода оличавала у слободи појединца грађанина. Избегавање експлоатације није могуће једноставним бекством од цивилизације на нека неистражена места и острва. Експлоатација је постала глобална и морају се пронаћи нови методи корекције света, јер су ови стари нефикасни. Зато и уметнички аганжман, треба да се заврши освртом на етичку компонету његовог садржаја, а то је у овом случају чињеница да човечанство треба да покаже више поштовања према живом свету са којим дели ову планету.
Из извештаја Комисије за одбрану доктората
Ментор пројекта: Радош Антонијевић
Биографију уметника можете прочитати овде.
Изложба ће бити отворена до 13. марта 2021. радним данима од 10 до 20 часова, суботом од 10 до 16 часова.