Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе и ћириличног писма додељена је Коларчевој задужбини. Повеља је 21. јуна уручена управници Задужбине Јасни Димитријевић у седишту Матице српске у Новом Саду.

У наставку можете прочитети обраћање управнице Димитријевић на уручењу Повеље.

Велика је част имати прлику и обратити се у овој дворани, у овој згради, поводом признања ПОВЕЉЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА НЕГОВАЊЕ СРПСКЕ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ.

Морам да кажем да су оно што је најбоље у српској култури покренули управо њени грађани и удружења грађана, од Српског научног друштва, Српске књижевне задруге, Матице српске па до Коларчевог народног универзитета.

Много је веза, од почетка рада до данас, Задужбине Илије М. Коларца са Матицом српском. Од финансирања издања Матице српске из Књижевног фонда Илије Коларца, до вишедеценијског заједничког трајања и рада. Захваљујући  визионарским тежњама наших оснивача, од самог оснивања до данас, неговали смо, унапређивали и развијали оно највредније у српској култури, уметности и науци.

Те, 1932. године, када је здање Коларчеве задужбине почело са радом, Јован Дучић је објавио једну од својих најчитанијих и најпопуларнијих књига “Благо цара Радована“. Већ је био у дипломатској служби, као и Иво Андрић, који пише своје приповетке. Десанка Максимовић је објавила прве песме. Ту су Црњански, Растко Петровић, Раде Драинац. Јавља се авангарда, а са Давичом и Душаном Матићем и надреализам. Делује Петар Коњовић, Јован Бијелић, Петар Добровић, Сава Шумановић. Снимљен је филм “Са вером у Бога“ Михајла Ал. Поповића, најамбициознији и најуспешнији српски играни филм снимљен до Другог светског рата. Никола Тесла говори о честицама бржим од светлости. Југославија наступа на Олимпијским играма у Лос Анђелесу. Председник Српске академије наука и уметности је Богдан Гавриловић, а Александар Белић који ће га наследити неколико година касније, пише Споменицу о отварању Коларчевог народног универзитета. У овом културном амбијенту, био је важан велики труд и визија да се испуни последња воља оснивача Задужбине, Илије М. Коларца. Поред Александра Белића, чланови Одбора који су утемељили концепт рада наше институције су и Слободан Јовановић, Стојан Новаковић, Богдан Поповић и Милан Грол. Коларац је до данас остао доследан својој мисији да “на корист свог народа“, омогући стално додатно образовање у различитим областима, негује српску језичку културу и представља највише домете у уметничкој музици.

Коларчева задужбина је културно-образовна установа, јединствена у Србији, која негује сећање на свог оснивача али и негује и развија све нове праксе, а што се представља пред публиком у концертној дворани и свим нашим салама у којима приређујемо различите програме. Поред значаја концертне дворане на Коларцу, велико је све оно што је Коларчев народни универзитет учинио за наше доживотно образовање. Програмима предавања Коларац је многима омогућио да стичу нова знања, да се додатно образују, да искораче изван оног што су наставни програми, основних, средњих школа и факултета, да попуни многе недостатке обрзовног и културног система. Истовремено, наши уметнички, ликовни, музички и други програми подразумевају промоцију врхунских и највиших уметничких домета у свету. Ова институција, на свој начин, води програме и пројекте који нам дају могућност да чујемо људе који би у неким другим околностима били заробљени у оквиру својих катедара, факултета, доступни само својим студентима.

Катедра за језик и говор Коларчеве задужбине, у претходној деценији приредила je бројне књижевне промоције и предавања у оквиру циклуса попут: ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА, ДВА ВЕКА СРПСКОГ ПРАВОПИСА, ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЛЕКСИКОГРАФСКИХ РАДОВА и издања СРПСКОГ РЕЧНИКА И ПРАВОПИСА СРПСКОГ ЈЕЗИКА, О ПОЧЕЦИМА МОДЕРНЕ СРПСКЕ ФИЛОЛОГИЈЕ, МИСИЈИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА, ВУКА КАРАЏИЋА, АКТУЕЛНИМ ПИТАЊИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ ПОЛИТИКЕ, укључујући и теме о законским оквирима српког језика, као и о статусу српског језика у Србији и ван Србије, О ЈЕЗИЧКОЈ КУЛТУРИ ДАНАС, ИНОВАЦИЈАМА У ЈЕЗИКУ МЛАДИХ, о СРПСКОМ ЈЕЗИКУ У МЕДИЈИМА… Представљали смо портрете из историје српске филологије. У свакој сезони посвећујемо пажњу Александру Белићу, оснивачу БЕОГРАДСКЕ ЛЕКСИКОГРАФСКЕ ШКОЛЕ. Редовно организујемо СЕМИНАРЕ О СРПСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ КУЛТУРИ и ИНОВАЦИЈАМА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА. Више од стотину наших филолога је учествовало у претходној деценији у представљању тема које су актуелне и важне за неговање српске језичке културе.

Ову награду посвећујемо члановима савета катедара који су у сарадњи са нашим уредницима реализовали програме, професорима – предавачима и научним истраживачима који су  у оквиру Катедре за језик и говор учинили да будемо актуелни, иновативни и доследни у неговању српске језичке културе. И нашој публици која нас са интересовањем, потребом и разлогом прати и подржава.

Част нам је да ће се ПОВЕЉА МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА НЕГОВАЊЕ СРПСКЕ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ наћи међу највишим националним признањима које је Коларац добио за свој рад: Вукова, Доситејева награда, Златни беочуг, орден Светог Саве, Сретењски орден другог степена, Орден заслуга за народ са златном звездом.

Хвала!