Задужбина Илије М. Коларца представља изложбу
КОНЗЕРВАЦИЈА и РЕСТАУРАЦИЈА ТРИ СЛИКЕ
у сарадњи са Центром за конзервацију и рестаурацију

„Рестаурирање слика је наука за себе, која захтева целог човека, специјалну теориску спрему и сликарско техничко знање, а уз то још и велико искуство, савесност и љубав према предмету. Рестауратор мора познавати све сликарске технике, целокупни сликарски материал прошлости и садашњости, и пре него што би отпочео са чишћењем, он мора да испита, којом је теником и каквим бојама слика рађена, па према томе да удеси начин свога поступка.”
Урош Предић, цитат из писма Музејском одбору Матице српске, 1933. године

Занимљиво је да се међу сликама које су стигле на конзервацију и рестаурацију у атеље ЦКР из Коларчеве задужбине нашла баш слика Илије М. Коларца коју је 1890. године израдио техником уља на платну наш истакнути сликар Урош Предић. Портрет Илије М. Коларца је насликан постхумно,  по наруџбини Управног одбора Коларчеве задужбине, а по узору на бакропис који је израђен у Бечу од стране немачког графичара из Лајпцига, Аугуста Вегера*. Као што Предић који је и сам био велики познавалац сликарске технологије наводи, конзервација и рестаурација захтевају велико умеће и стручност, и са собом повлаче одлуке које ће утицати на животни век уметничког дела. Специфична проблематика конзерваторско рестаураторских радова подразумевала је минуциозан рад на рестаурацији бојеног слоја, као и одстрањивање потамнелог слоја прљавштине која се наталожила по површини слика.  Конзерваторски тим водио се принципом минималне интервенције на све три слике. На изложби „Конзервација и рестаурација три слике” први пут су изложене рестауриране слике и пратећи панои на којима су приказане фазе конзерваторско-рестаураторског рада.

Тим конзерватора-рестауратора ЦКР који су радили на овом пројекту чине:
Милица Анђелић, Марија Пешановић и Ненад Богојевић
Стручни сарадник Коларчеве задужбине: историчар уметности Тијана Дука
Руководилац пројекта: стручни консултант конзерватор-рестауратор Гордана Јаковљев

Захваљујемо се Историјском архиву Београда на коришћењу грађе из Фонда Задужбине Илије М. Коларца
*(ИАБ-483-К8/119 и ИАБ-483-К8/121)