Ова година је за Коларац посебно важна јер се навршава 90 година континуираног рада.
Зграда на Студентском тргу бр. 5 почела је са радом отварањем Велике дворане 4. фебруара 1932. године концертом Београдске филхармоније којом је дириговао Стеван Христић.
Оркестар Београдске филхармоније овог 4. фебруара, на 90. рођендан концертне дворане, наступа са солистом Немањом Радуловићем, под диригентском палицом Данијела Рајскина. На програму је чувени Концерт за виолину и оркестар Чајковског.
Поводом деведесет година постојања Велике дворане не можемо а да се не запитамо колико је у тој сали остало емоција, уздаха одушевљења и свега онога што музика доноси. Било је ту безброј добрих концерата, наступа врхунских професионалаца али и музичара аматера. Многи композитори устрептало су очекивали прво извођење својих дела. Колико је само младих уметника, пре него што су започели музичко путовање ка светским каријерама, дрхтало од треме испред Велике дворане! И колико пута смо били сведоци попуњености свих 883 седишта, док је седење на балконским степеницама или стајање са страна десног и левог партера увек са собом носило магију атмосфере пуног Коларца, како често од милоште називамо Велику дворану. Из неког разлога често пропуштамо да истакнемо поједине јубилеје, а сваки онај који је везан за Коларчеву задужбину од огромног је значаја јер доприноси достојанству земље у којој живимо. Помислимо само колико би људи за ових деведесет година могло да каже да су Коларац и његова Велика дворана били саставни део њихових живота. А бројке су у том смислу импресивне: до данашњег дана одржано је 18.373 концерта, 16.695 солиста, 3.956 ансамбала и 1.615 диригената је наступило, одсвиране су композиције 7.967 композитора, док је изведено 41.030 различитих дела!
Заиста би тешко било замислити шта би Београд и Србија били без Задужбине Илије М. Коларца и њене Велике дворане. Каква би то метропола Београд био без институције у којој се одржавају бројни значајни фестивали попут Бемуса, и у којој су између осталих наступали и Сергеј Прокофјев, Артур Рубинштајн, Свјатослав Рихтер, Иво Погорелић, Херберт фон Карајан, Миша Мајски, Максим Венгеров, Стефан Миленковић, Московска филхармонија и да станемо са набрајањем, јер је списак такав да се ни много већи културни центри од наше престонице не би постидели. Због тога, нашој Великој дворани можемо да пожелимо дуго трајање уз завет да ћемо увек стајати уз институцију која је у великој мери заслужна за све животно богатство које нам Коларац, уосталом, тако несебично пружа.
др Срђан Тепарић
24.1.2022.