Уводна реч др Смиља Марјановић Душанић

Говоре: др Љубодраг Димић, др Борис Беговић, др Милан Ристовић и др Танасије Маринковић

Модератор др Милош Ковић

Среда 2. октобар, 19.30 сати, Мала сала Коларчеве задужбине

 

Сто година Версајског мира

Како, сто година после његовог потписивања, оценити Версајски мир – мировни уговор са Немачком закључен у Версају?

Једно од уобичајених, широко распрострањених мишљења јесте да су одредбе тог уговора, пре свега оне економске, о репарацијама које Немачка треба да плати, узрок II светског рата. Узрочно-последични ланац је, према заговорницима овог становишта, једноставан. Прекомерне репарације уништиле су немачку привреду, одливи на основу репарација били су тако велики да је она ушла у зачарани круг кризе и назадовања, из којег није могла да изађе, а резултат тог привредног назадовања и осиромашења људи јесте успон националсоцијализма и долазак Адолфа Хитлера на власт. А после тога све је познато.

Проблем са оваквим виђењем узрока II светског рата лежи у томе што га не поткрепљују чињенице. Прво и основно: немачка привреда је у првој деценији после Версајског мира забележила завидну динамику. Према добро истраженим изворима и упоредно провереним подацима које наводи Адам Туз у књизи „Потоп: Велики рат и прекрајање светског поретка“, чији је превод управо објавила издавачка куће Клио, немачки национални доходак 1929. године, десет година после потписивања Версајског мира, износио је 175% дохотка из године у којој је закључен тај мировни уговор. Дакле, просечна годишња стопа раста немачке привреде у овом периоду била је 5,8%. Лепа стопа раста – о таквој данашња Србија може само да сања.

Укратко, послератна динамика Немачке привреде, недотакнуте ратним разарањима, била је више него задовољавајућа. Пад националног дохотка и његове политичке последице дошле су тек са Великом депресијом, која је у свом пуном обиму Немачку, као и велики део Европе, захватила тек 1931. године, и немају никакве везе са Версајским миром. Велика депресија је, попут Велике економске кризе 2008. године, у Европу увезена из Америке.