Предавач др Немања Радуловић, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду

—————————

ОТКРИЋЕ ИНДИЈЕ (4. II)
Како је крајем 18. и поч. 19. века Европа открила Индију – или како је створила сопствену слику о њој? То је време открића санскрита и индоевропске филологије, али и романтизма који идеализује ову далеку земљу. Упоредо иду научно проучавање Индије и књижевност. Одјеци тог великог таласа долазе и до Срба – од филолога преко путника до песника и мистикатора.

ИНДИЈА И ИМАГИНАРНО (11. II)
Српска књижевност има индиректне везе с индијском још у средњем веку. Фолклористика је открила дубинске везе српских и индијских приповедака и песама. Али од 19.в. настаје и једна имагинарна Индија писаца. Лаза Костић, Војислав и Драгутин Илић, Милош Милојевић и Стефан Верковић, Лазар Комарчић стварају слику Индије као места древности, мудрости или чулности.

СРПСКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА, ТАГОР И ГАНДИ (18. II)
Српски писци интелектуалци су се, као и други европски суочили са гласовима нове Индије – Тагором и Гандијем. Њихови ликови наишли су на велики одјек код нас. То је једним делом било размишљање о новој Индији, а једним о сопственом идентитету.

————————————

У сарадњи са Амбасадом Републике Индије у Београду

Мала сала Коларчеве задужбине, уторком у 18 сати

Улаз слободан