Поводом 150 година од открића Периодног система елемената
Мала сала Коларчеве задужбине
Уторак, 22. 1. 2019. у 18 сати
Улаз слободан
Предавач
Др Милоје М. Ракочевић,
професор Природно-математичког факултета Универзитетa у Нишу
Модератор
Др Владимир Ајдачић,
професор Универзитета у Београду
Током 111 година, протеклих након Мендељејева, неке битне чињенице из његових епохалних открића остале су незапажене, или су биле занемарене; међу осталима и то да је Мендељејев у својој првој Таблици Периодног система хемијских елемената (ПС), обелодањеној научној јавности 1869. године (тачно пре 150 година), хемијске елементе распоредио у шест, а у последњој Таблици, из 1900. године, у 14 колона. При томе је и тзв. лантаниде, њих 14, распоредио у тих 14 колона, у 14 група ПС. Али, у савременој хемији, након открића сложености структуре атома, од таквог распореда се одступило, на начин да су сви лантаниди сврстани у једну – у трећу групу, заједно са лантаном. Међутим, током прошле године, у два часописа, данас свакако најпознатијег издавача научне литературе у свету, Елзевира, објављена су два рада (M.M. Rakočević, „The Cipher of the Genetic Code“, Biosystems, Vol. 171, September 2018, pp. 31-47; M.M. Rakočević, „Analogies of genetic and chemical code“, Polyhedron, Vol. 153, October 2018, pp. 292-298), у којима се разрешава овај неспоразум и „парадокс“. А то разрешавање иде у прилог и славу Мендељејева, а не у прилог савременом схватању у хемији. Потврђено је, наиме, важење Мендељејевљевог принципа према коме се сваки парни елеменат налази у парној, а сваки непарни у непарној групи. Осим тога, показано је и да постоје значајне аналогије периодног система и генетског кода, кад се периодни систем схвати као својеврстан – хемијски кôд.
