У сарадњи са Друштвом физикохемичара Србије и Јужнословенском академијом нелинеарних наука
П р е д а в а њ е
У ЧАСТ 100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА
ИЉЕ ПРИГОЖИНА
добитника Нобелове награде за хемију 1977. године:
САМООРГАНИЗАЦИЈА НЕЛИНЕАРНИХ НЕРАВНОТЕЖНИХ СИСТЕМА
Говоре:
Др Љиљана Колар-Анић, професор емeритус, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију
Др Жељко Чупић, научни саветник, Универзитет у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију
Др Драгомир Станисављев, редовни професор, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију
Мала сала Коларчеве задужбине
Уторак, 5. 12. у 18 сати
Улаз слободан
Ове године се навршава 100 година од рођења белгијског физикохемичара професора Иље Пригожина (Илья́ Рома́нович Приго́жин), добитника Нобелове награде за хемију 1977. године.
Иља Пригожин је руског порекла, рођен је у Москви, 25. јануара 1917. године, а умро у Бриселу 28. маја 2003. године. Био је професор на Слободном универзитету у Бриселу где је водио Одсек за теоријску физичку хемију, као и директор Солвејевог Института за физику и хемију где је својим научним радом, својим идејама и ауторитетом у атмосфери стваралачког и инспиративног ентузијазма привлачио научнике целог света. Био је паралелно директор Центра за статистичку механику и термодинамику на Универзитету у Тексасу у Остину (Austin). Резултати рада професора Иље Пригожина ће заувек бити неисцрпни извор инспирације новим истраживачима.
Он је награђен за свој рад којим се објашњава самоорганизација нелинеарних неравнотежних реакционих система, односно спонтани настанак регуларних и хаотичних детерминистичких динамичких структура (такозваних дисипативних структура) комплексних система удаљених од равнотеже, а које настају током иреверзибилних процеса на свим нивоима организованости материје. Пригожин је експлицитно показао да је настанак дисипативних структура у складу са термодинамиком и да је логично пропраћен смањењем ентропије посматраног реакционог система. Тиме је била одагната сумња у могућност постојања осцилаторних реакција и детерминистичког хаоса као нормалних појава самоорганизације динамичких система и показано је да су дисипативне структуре уобичајени начин егсистенције система, чиме је, поред осталог показано да и настанак живих бића није у супротности са законима термодинамике.