Јутјуб канал СЛУШАТЕ КОЛАРАЦ:
https://www.youtube.com/channel/UCgZJknULGY6t4KbtaPuAWTA
Историјски контекст „Мејсона и Диксона“: нека поклапања и одступања
Др Сергеј Мацура, доцент Филолошког факултета Универзитета у Београду
У роману Мејсон и Диксон Томас Пинчон (Thomas Pynchon: Mason & Dixon, 1997) једини пут у опусу поставља нарацију у оквир псеудоисторијског документа, тј. излизане свеске велечасног Викса Черикоука, који потом младим рођацима у Филаделфији године 1786. чита догодовштине астронома Чарлса Мејсона и геометра Џеремаје Диксона, задужених за премер границе између Делавера, Мериленда, Пенсилваније и Западне Вирџиније у периоду од 1763. до 1767. године. Мањи део романа представља прелудијум смештен у колонији Кејптауна током транзита Венере 1761. године, када су јунаци склопили пријатељство. Предавање за циљ има да укаже на историјски контекст оба путовања, на неке верно дочаране артефакте оног времена, као што су и сам језик и правопис романа, и на неке разлике које омогућава фикционална слобода у недостатку чврстих сведочанстава из XVIII века.
Ракурси историје међу регистрима књига у српској и светској прози
Др Мина Ђурић, доцент Филолошког факултета Универзитета у Београду
На основу поетички разноврсних примера из српске и светске литературе у оквиру предавања се анализирају начини на које се ракурси историје огледају међу типолошки разноликим регистрима, списковима и каталозима у књижевним делима. У том контексту, од остварења Франсоа Раблеа до романа Данила Киша, Борислава Пекића, Милорада Павића и Радослава Петковића, нарочиту истраживачку пажњу задобијају регистри књига чије се функције разматрају управо на размеђи документарног и фикционалног текста. У односу на тип набрајања и доминирајућу поетичку парадигму, кроз одабране примере се закључује како се од Џејмса Џојса до Горана Петровића принцип уланчавања каталога у оквиру текста мења, и истиче се колико је и у доменима приказаних разлика инкорпорирање регистара (књига) као одјека историјских околности вишеструко подстицајно за интердисциплинарна изучавања.
Руски документарни роман и „Зимски пут“ Леонида Јузефовича
Ана Јаковљевић Радуновић, доцент Филолошког факултета Универзитета у Београду
Роман „Зимски пут“ Леонида Јузефовича, објављен са поднасловом документарни роман, говори о сукобу белог генерала и песника Анатолија Пепељајева и црвеног команданта и будућег писца Ивана Строда у Јакутији током борби за контролу последњих територија које су се налазиле под влашћу белогардејаца 1922‒1923. године. Важност романа потврдиле су две велике награде које су му додељене 2016. године: „Национални бестселер“ и „Велика књига“. Јузефовича занима грађански рат као национална трагедија. Према Хегелу, трагедија није борба између добра и зла, нити истине против неистине, већ две силе, од којих свака има део истине, али овај део види као целину. Писац, као скрупулозни историчар, свој роман готово у потпуности заснива на архивским материјалима и сведочанствима учесника, али постиже више од тога – реконструишући историјске догађаје он гради слику о људима иза историјских фигура.
ДеЛилова „Вага“ између завере и случајности
Др Сергеј Мацура, доцент Филолошког факултета Универзитета у Београду
Роман Вага Дона ДеЛила (Don DeLillo: Libra, 1988) један је од ретких текстова које је написао да садрже релативно компликован двоструки сиже – фикционализовану биографију Лија Харвија Освалда и такође фикционализовану историју завере која је за исход имала убиство председника Џона Кенедија у Даласу 1963. године. Пошто је о овом догађају написано око 3000 књига, не постоји једна канонска и општеприхваћена верзија која би се сматрала релевантним приказом извршене радње. ДеЛило је изразио сумњу у извештај Воренове комисије, и у Ваги конструише причу да Освалд није деловао сам, него су постојали агенти ЦИА који су из потаје вукли конце – међутим, уместо да буде рањен и за то оптужи Кубанце, Кенеди је неплански убијен. Тајну историју атентата задужен је да напише агент ЦИА Николас Бранч, коме због несавладивости грађе све теже бива да вербализује истину из кобног дана, са нулте тачке догађаја. Предавање ће се заснивати на упоредби одабраних места из романа са оним што се сматра историјском чињеницом, и указати на проблем схватања историје по Хејдену Вајту као наративизованог дискурса.