У сарадњи са Научним друштвом Србије
Мала сала Коларчеве задужбине – улаз слободан
ЗНАЧАЈ ФУНДАМЕНТАЛНИХ ИСТРАЖИВАЊА
Др Зоран Марковић, Институт за информационе технологије, Крагујевац
Петак, 24. јануар 2020, 18 сати
Жак Бранденбергер је трагајући за непромочивом тканином дошао до целофана. Валас Каротерс трагајући за вештачком свилом открио је најлон. Ова влакна су изазвала револуцију у модној индустрији а и шире. Када је Колбе 1860. године произвео салицилну киселину, нико није могао претпоставити да ће то омогућити компанији Бајер да произведе крајем деветнаестог века један од најпродаванијих лекова у историји наше планете, аспирин. Аскано Собреро је 1846. синтетисао моћан експлозив нитроглицерин, који је 1866. године Алфред Нобел укротио и претворио у динамит, што је омогућило његову ширу примену у индустрији, али нажалост и у војне сврхе. Линк је први пут 1939. године изоловао дикумарол који je убрзо клинички примењен, а постао је популаран 1955. године када је коришћен за лечење председника Ајзенхауера од последица срчаног удара. Кондензовање серије деривата 4-хидрокси кумарина са слабим антиоксидансима је требало да да боље антиоксидансе, али су биолошка испитивања показала да су добијени деривати добри потенцијални анти-канцерогени агенси. Сви ови примери показују важност фундаменталних истраживања, мада је у неким случајевима требало да прође и више десетина година да се схвати важност добијених резултата. А дешавало се да аутори и не доживе да се њихов производ примени у добробит човечанства.
ФОСИЛНА ГОРИВА У СВЕТУ И КОД НАС: резерве и перспективе
Др Александар Костић, Рударско геолошки факултет, Београд
Петак, 31. јануар 2020, 18 сати
Удео фосилних горива у глобалној енергетској потрошњи је у сталном порасту и упркос тежњи да се загађење животне средине редукује, он данас достиже 85 %. Велики напретци у геолошким истраживањима и рударству непрекидно продужавају век трајања фосилних горива, па се он, као и у прошлом веку, процењује на преко 50-100 година. Нови неконвенционални извори добијања нафте, освојени у последњој деценији (нафтоносни шејлови), као и они који су као такви већ дуго у експлоатацији (нафтни пескови и тешке нафте), постају све приступачнији и значајно доприносе порасту светских резерви и производње. Све то је допринело да су данас, поред огромних резерви угља, ресурси нафте и гаса у свету толико велики да више нема бојазни да ће се у догледно време потрошити.
Наша земља располаже резервама различитих фосилних горива, а посебно угља чије су резерве обезбеђене за веома дуг период. Део потреба за нафтом и гасом се још од средине прошлог века подмирује производњом са наших поља у Панонском басену, мада последњих деценија није било открића већих лежишта. Србија такође располаже и налазиштима уљних шејлова (уљних „шкриљаца“) који представљају неконвенционални извор добијања нафте, али се на њих не може озбиљније рачунати у будућности.
НУТРИГЕНЕТИКА И НУТРИГЕНОМИКА – улога и значај у превентивној медицини
Др Снежана Пајовић, Институт за нуклеарне науке Винча, Београд
Петак, 7. фебруар 2020, 18 сати
Нутригеномика је наука о деловању биоактивних компоненти хране на експресију гена, укључујући њихову међусобну интеракцију, док нутригенетика, изучава молекулску основу одговора генетских варијација на микро и макронутритијенте. Резултат различитих интеракција гена и околине зависи од сваког појединца: не можемо мењати структуру гена, али можемо избором начина нашег живота модификовати њихову експресију – одабиром персонализоване функционалне исхране, одабиром тениса, пливања или шетње у природи…
Захваљујући генетској различитости, у чијој основи је пре свега генетски полиморфизам, наша биотрансформација и капацитет детоксикације , као и подложност болестима, значајно варирају од особе до особе. Могуће је, ако је потребно, мењати експресију гена променом начина исхране, што доводи до активирања гена, који спречавају развој различитих патолошких процеса. Све је више података коју указују да су многе хроничне болести узроковане неусклађеном исхраном.
Правилна исхрана подразумева коришћење хране, која делује на различитим физиолошким нивоима организма у смислу промоције здравља, па се таква врста хране назива функционална храна. Ова врсте хране поред уобичајених хранљивих састојака садржи и функционалне компоненте, као што су биоактивни пептиди, антиоксиданси, пребиотици, пробиотици, витамини…
Овакав начин исхране је општи светски тренд, јер је досадашња пракса показала да функционална храна може смањити ризик од генезе канцера, хроничних срчаних оболења, нервних оболења и др. Антиоксидативне компоненте су веома важно својство функционалне хране. У прилог тврдњи да функционална храна представља битну компоненту превентивне медицине говори све већи број експерименталних и клиничких студија. Нутригеномика и тренд персонализоване исхране развија се врло динамично, а резултати ових истраживања дају значајне податке, који указују на неопходност примене нутригеномског теста.
Дакле, секвенцирање генома отворило је потпуно ново поглавље у разумевању интеракције здравља и исхране, пре свега, персонализоване исхране као савезника здравља.
Кључне речи: нутригеномика, функционална храна, експресија гена
ДИНАМИЧКО ПОНАШАЊЕ И ПРИМЕНА КОМПОЗИТНИХ ПЛОЧА И ЛАМИНАТА
Др Драган Милосављевић, Факултет инжињерских наука, Крагујевац
Петак, 21. фебруар 2020, 18 сати
Композитни материјали се састоје од два основна конституента: влакна и матрице који чине слојеве који су међусобно повезани и тако чине вишеслојни композит познат као ламинат. Влакна су основни носиви елемент композита и дају му чврстоћу, док матрица држи влакна заједно, има важну функцију у преносу оптерећења на влакно и даје спољашњи облик композиту.
Уколико је материјал ојачан једном фамилијом влакана, тада композитни материјал има један привилегован правац, па је материјал локално трансверзално изотропан у односу на тај правац. Правац влакна може се дефинисати помоћу поља јединичног вектора који може да се мења од тачке до тачке. Трајекторије вектора су тада влакна и материјал може да се сматра локално трансверзално изотропним у односу на локални правац влакна.
Плоче и ламинати формирани од горе описаног материјала показују интересантне динамичке особине при пропагацији еластичних таласа, који су дисперзивни. Биће приказани неки резултати динамичког понашања добијени када материјал има јаку анизотропију, као и примене.
ПРИМЕНА МЕТОДЕ ПРОМЕНЉИВИХ ОКОЛИНА У РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА КОМБИНАТОРНЕ ОПТИМИЗАЦИЈЕ
Др Драган Урошевић, Математички институт САНУ
Петак, 28. фебруар 2020, 18 сати
Проблеми комбинаторне оптимизације се срећу на многим местима у свакодневном животу. Огроман број проблема се може моделирати као проблем комбинаторне оптимизације: саобраћај (путнички и теретни), телекомункације, дистрибуција електричне енергије, транспорт нафте и гаса, анализа разних врста мрежа (социјалне, биолошке, итд.).
Данашњи проблеми комбинаторне оптимизације су огромних димензија: садрже велики број непознатих (променљивих) и велики број ограничења. Решавање применом неких постојећих програма (софтвера) за одређивање тачног решења је у већини случајева неизводљиво: трајало би више дана или година.
Због тога се углавном развијају методе за приближно решавање проблема помоћу којих се у неком разумном времену може одредити решење које је по квалитету близу најбољег (оптималног). Међу тим методама издваја се класа такозваних метахеуристичких метода. Свака метахеуристичка метода се састоје од одређеног броја правила (процедура) које треба применити на конкретан проблем, а тако да се одреди задовољавајуће решење тог проблема. У току последњих три деценије настао је велики број метахеуристичких метода. Једна од њих је Метода променљивих околина. У излагању ће бити приказани неки од проблема на које је метода променљивих околина успешно примењена.