1. ГОЛЕМ ГРАД: УСПОН И СУНОВРАТ ЦАРСТВА ГМИЗАВАЦА, доц. др Ана Голубовић
Упознајте гмизавце Голем Града, малог острва у Македонском делу Преспанског језера. Свој популарни назив „Змијско острво“ заслужио је по бројној популацији змија рибарица и поскоцима које одликује патуљаст раст и највећа густина популације ове врсте позната науци. Острво би могло са пуним правом да носи и назив „Острво корњача“, по својој фасцинантној и мистичној популацији шумских корњача. Њих одликује однос полова од 13 адултних мужјака на сваку адултну женку, што је условило знатну стопу морталитета женки и често хомосексуално понашање мужјака. Дођите да чујете резултате међународног тима биолога након 15 година експедиција на пустом острву на тромеђи балканских држава.
2. СПИНАЛНА МИШИЋНА АТРОФИЈА – ОД СМРТОНОСНЕ ДО ИЗЛЕЧИВЕ БОЛЕСТИ, др Милош Бркушанин
Спинална мишићна атрофија (СМА) најчешћи је генетички узрок смртности у дечијем узрасту. Током првих неколико месеци живота оболелих долази до превременог и неповратног одумирања моторних неурона, услед чега око 60% њих умре пре навршене друге године, док преосталих ~40% живи са трајним инвалидитетом.
Одобрење три генетички дизајниране терапије за лечење СМА донело је праву револуцију у овој области. Све три терапије остварују највећи ефекат искључиво онда када се примене пре појаве било каквих симптома, односно пре него што наступе непоправљива оштећења. Предуслов за тако рану примену терапије јесте откривање болести у тренутку када се дете ни по чему не разликује од друге, здраве деце. Главни вид превенције постао је неонатални скрининг, односно тестирање беба на самом рођењу, којим се беби са СМА, али и члановима њене породице, даје шанса да живе живот нормалног квалитета. Добробити су далекосежне и бројне по друштво у целини. Захваљујући тиму са Биолошког факултета у Београду, неонатални скрининг за СМА тренутно се успешно спроводи на ограниченом броју новорођенчади у Србији и дао је одличне резултате.
3. ИСТРАЖИВАЊЕ ЕПИДЕМИЈЕ КОВИД-19 МЕТОДАМА РАЧУНСКЕ БИОЛОГИЈЕ, доц. др Анђела Родић
Упливом сложених математичких, физичких и рачунарских метода у биолошка истраживања, у модерној науци је успостављена рачунска биологија са бројним под-областима. За анализу биолошких података, наша истраживачка група користи статистичке и биоинформатичке методе, као и математичко моделирање биолошких система. Ове методе смо применили у свом теоријском истраживању развоја епидемије KОВИД-19 са циљем да испитамо који се то метеоролошки, демографски и медицински фактори могу снажно повезати са брзином ширења инфекције и озбиљношћу клиничке слике болести на нивоу популације. На пример, ако приметимо да је у државама са високом температуром ширење инфекције слабије, могли бисмо да претпоставимо да ширење вируса значајно зависи од климе. Међутим, исту корелацију бисмо приметили и ако међу тим државама у којима је температура висока преовлађују оне са интензивним домаћим и међународним саобраћајем, тј. мешањем људи, у ком случају би утицај температуре као фактора био индиректан. Раздвајање директних од индиректних утицаја на епидемију је веома сложено питање, а нас је занимало како и колико можемо да сузимо скуп фактора који би се могли назвати директним предикторима епидемије КОВИД-19.
4. ЖИВОТ У ЕКСТРЕМУ: СКРИВЕНИ МИКРОСВЕТ ЈЕДИНСТВЕНОГ ЖИВОПИСА ПЕЋИНСКЕ ЦРКВЕ СВ. ПЕТРА И ПАВЛА, доц. др Никола Унковић
Мртво море, кратерска језера, термални извори, унутрашњост стена испод морског дна, модули Међународне свемирске станице, зидови оштећеног реактора Нуклеарне електране у Чернобиљу… али и необичан живопис осликан унутар пећинске цркве на обронцима Старе планине. Ова окружења, где се услови живота приближавају границама онога чему познат живот може да се прилагоди, су дом организама способних да ту не само преживе већ и активно расту и мењају свет око себе – екстремофила. Придружите се тиму миколога и бактериолога Биолошког факултета Универзитета у Београду у њиховој мисији да разоткрију скривени свет екстремофила живописа у народу познатог као „Ћелави Исус“, открију узроке пропадања овог вредног културног добра и пронађу делотворно „зелено“ решење придржавајући се старог Хипократовог правила “primum non nocere”.