Др Милош Војиновић о циклусу предавања Међународни односи: дисциплина између науке и политике:
Идеја је двострука. Са једне стране, циљ је да се кроз три различита примера нешто каже о томе како политика и идеологија могу да обликују науку.
Са друге, верујем да ова предавања могу да покажу и да је историја научних дисциплина, као и историја научних институција, један ”прозор” који омогућава интересантан увид у начин како настаје знање – не треба заборавити да друштвене науке често јесу место где се политичка моћ и производња знања сусрећу на највишем нивоу.
Универзитети, институти, лабораторије, тинк-тенкови и различите фондације генеришу знање и технике које у великој мери усмеравају начин на који мислимо и на који се ангажујемо зарад оних ствари које су нам битне, и тако посредно у великој мери обликују свет у коме живимо.
Специфичан вокабулар који користимо, теорије којима објашњавамо, јединице којима меримо, решења која предлажемо, нису обавезно настала спонтано и случајно и не описују увек свет онакав какав он објективно јесте. Моћ различитих категорија заправо и лежи у томе што их прихватамо као природне и неутралне.
Данас када влада апсолутна криза поверења у експерте и институције, где не знате коме можете веровати, у време поплаве лажних вести и када софистицираност различитих врста манипулација доводи у сумњу основне демократске постулате, ја не мислим да постоји много важнијих тема од оних које покушавају да дају одговор на питање ”како то да уопште мислимо на начин на који мислимо”.
Циљ предавања др Марка Ковачевића је да се сагледа настанак и развој научне дисциплине међународних односа у бившој Југославији и на постјугословенском простору. С освртом на академску институционализацију и интелектуалне дебате, доприноси се разумевању места и улоге (пост)југословенске мисли у односу према главним токовима проучавања међународних односа у свету.
У предавању ма Наталије Димић биће речи о студијама Југоистока у Западној Немачкој, на које су, поред научних мотива, утицали и наслеђе нацистичке прошлости, вектори Хладног рата и спољнополитички интереси Савезне Републике Немачке. На основу знања о прошлости, постојећим континуитетима и дисконтинуитетима, поставља се питање места и улоге студија Југоистока данас.