Мала сала у 18 сати. Улаз слободан.
ГИНГИВИТ И ПАРОДОНТОПАТИЈА – ХИРУРШКО ЛЕЧЕЊЕ ИЛИ НЕ (11. 5. у 18.00)
Проф. др Обрад Зелић, Стоматолошки факултет у Београду
.
ПРОМЕНИ СВОЈ ОСМЕХ – ФАСЕТЕ ИЛИ КРУНИЦЕ (18. 5. у 18.00)
Проф. др Слободан Додић, Стоматолошки факултет у Београду
.
НЕЖЕЉЕНА ДЕЈСТВА ЛЕКОВА – ПРОМЕНЕ У УСНОЈ ДУПЉИ КОЈЕ ВИЂАМО У КЛИНИЧКОЈ ПРАКСИ (25. 5. у 18.00)
Проф. др Ана Пуцар, Стоматолошки факултет у Београду
.
ДА ЛИ ЈЕ УЗ ПОМОЋ ИМПЛАНТАТА УВЕК МОГУЋЕ ИЗБЕЋИ МОБИЛНУ ПРОТЕЗУ
(1. 6. у 18.00)
Проф. др Сњежана Чолић, Стоматолошки факултет у Београду
Др Обрад Зелић, професор универзитета
ГИНГИВИТИ И ПАРОДОНТОПАТИЈЕ – ХИРУРШКО ЛЕЧЕЊЕ ИЛИ НЕ
Учесталост обољења десни, гингивитиса, је веома велика и настаје под утицајем разних фактора а најзначајнији је лоша хигијена уста. Јавља се веома рано и уочена је и код деце предшколског узраста. У каснијим фазама болести упални процес се са десни преноси дубље у ткиво захватајући и виличну кост. Овакав патолошки процес угрожава судбину зуба, познато је да број зуба које човек изгуби због пропадања виличне кости и клаћења већи него од њиховог каријеса. Предавање ће обухватити савремене методе лечења гингивита и пародонтопатија, посебно хируршке захвате који се користе у њиховом лечењу, а такође, акценат ће бити стављен и на превенцију ових обољења.
Др Слободан Додић, професор универзитета
ПРОМЕНИ СВОЈ ОСМЕХ – ФАСЕТА ИЛИ КРУНИЦА
Сам појам лепо у подручју уста и зуба обухвата изналажење одговарајуће релације између зуба и усана и овог комплекса према лицу у целини. Утисак о лепом у подручју уста и зуба зависи, пре свега од субјективне представе посматрача, од његовог осећаја за лепо, као и од објекта посматрања, као што је изглед једног лица, односно положај једне групе зуба.
Губитак предњих зуба може настати услед трауме, каријеса, штетних парафункција. Без обзира на који начин је дошло до губитка зуба зуби немају могућност природне регенерације па их је неопходно реконструисати. Са развојем нових денталних материјала прењи зуби се могу у потпуности реконструисати по облику, боји и величини. Протетска реконструкција у пределу фронта подразумева израду круница или фасета којима се може у потпуности променити, облик, боја и величина зуба. Да би успешно реконструисали предње зубе и вратили природни облик и боју зуба савремена стоматологија користи различите градивне материјале који омогућавају естетску и функционалну реконструкцију предњих зуба. Развој керамичких система у стоматологији и жеља да се метална конструкција замени керамиком развијени су бројни системи који омогућавају израду керамичких круница и фасета. У току реконструкције предњих зуба јако је битно изабрати прави модалите. Предности керамичких фасета у односу на крунице су мање инвазивни третман односно мање се уклања зубне супстанце, међутим у неким случајевима није могуће постићи максимални естетски ефекат. Керамичке крунице имају својих предности и недостатака али у одређеним ситуацијама представљају методу избора за оклузалну рекострукцију.
Керамичка фасета или керамичка круница, избор је који зависи од много фактора, али дефинитивна одлука је на стоматологу који ће проценити све естетске и функцијске параметре и одлучити који је модалитет терапије за дату ситуацију најбољи.
Др Ана Пуцар, професор универзитета
НЕЗЕЉЕНА ДЕЈСТВА ЛЕКОВА – ПРОМЕНЕ У УСНОЈ ДУПЉИ КОЈЕ ВИЂАМО У КЛИНИЧКОЈ ПРАКСИ
Напредак медицине и фармацеутске индустрије доноси нам могућности лечења бројних системских обољена али са тим и све већи број пацијената који свакодневно узимају један а често и више лекова у терапији хроничних болести. Суочени смо са чињеницом да пацијенти све чешће користе лекове који се могу купити без лекарског рецепта, али, сведоци смо и честе злоупотребе лекова. На жалост, лекови имају и своје нежељене ефекте који се могу маанифестовати у усној дупљи.
Манифестације нежељеног ефекта лекова су бројне и разноврсне, често кобиноване удруженим дејством лека, микроорганизама оралне микрофлоре и локалним факторима средине. Нежељени ефекти лекова су у неким случајевима благи, посебно када говоримо о терапијама акутих обољења, па се пацијенти могу жалити на промењен укус у устима, сувоћи или што је доста често, развој оралне кандидиозе. Са друге стране, хроничне терапије могу имати прилично тешке нежељене ефекте који захтвају дуготрајну терапију у више фаза и обично подразумевају и замену постојећег лека, у оквирима могућности и контроле системског обољења. У клиничкој пракси се сусрећемо са нежељеним ефектима који се манифестују на слузокожи уста и језика, потпорном апарату зуба, пљувачним жлездама, неуропатијама, поремећајима укуса, пигментацијама, инфекцијама и отицањима орфацијалног региона.
Све је јасније да као стоматолози морамо знати које лекове у терапији хроничних обољења пацијенти узимају, какве нежељене ефекте можемо очекивати и на који начин морамо модификовати планирану терапију у случају да је лек узрочних нежељеног ефекта неопходан у очувању стабилног здравственог стања нашег пацијента.
Ово предавање пружа преглед најчешћих оралних манифестација нежељеног дејства лекова у усној дупљи, симптоме и промене који нам помажу у правилној дијагностици као и терапијским могућностима оваквих компликација.
Др Сњежана Чолић, професор универзитета
ДА ЛИ ЈЕ УЗ ПОМОЋ ИМПЛАНТАТА УВЕК МОГУЋЕ ИЗБЕЋИ МОБИЛНУ ПРОТЕЗУ?
Захваљујући интензивном развоју имплантологије последњих деценија унапређено је протетско збрињавање безубих и крезубих пацијената. Уградњом имплантата код недостатка једног зуба избегава се брушење суседних зуба и постижу много бољи естетски и функционални резултати него код израде трочланог моста. Код недостатка већег броја зуба (такозвано уметнуто безубо седло) уградњом имплантата премошћава се безуба регија и на тај начин избегава ношење парцијалне протезе и брушење здравих зуба у циљу израде фиксне протетске надокнаде. Ако је присутно терминално безубо седло једини начин да се обезбеди израда фиксне протетске надокнаде, и на тај начин избегне парцијална протеза, јесте уградња имплантата. Посебну категорију представљају пацијенти са недостатком свих зуба који су пре појаве имплантата били осуђени на тоталну протезу. Данас се они успешно збријнавају фиксним протетским радом након уградње имплантата. Међутим, на жалост, нису сви безуби пацијенти повољни кандидати за фиксни протетски рад. Код пацијената са јако узнапредовалом атрофијом виличних костију није могућа уградња довољног броја имплантата који би обезбедили израду фиксног протетског рада, али је углавном могуће уградити бар два, односно четири имплантата који ће стабилизовати мобилну протетску надокнаду и на тај начин побољшати квалитет живота ових пацијената.