Циклус ФИЗИЧКА ХЕМИЈА – савремена питања и одговори (IV)

 

  1. Холестерол, алкохол и систем за одбрану од стреса – шта нам нелинеарна динамика поручује о том међуодносу

   Др Ана Станојевић, асистент, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију

   Четвртак, 9. 5. 2019. у 18:00

 

  1. Физичка хемија и свет око нас

   Др Никола Вукелић, професор, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију

   Четвртак, 16. 5. 2019. у 18:00

 

  1. Антиоксидативна својства неуротрансмитера

   Др Душан Димић, асистент, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију

   Четвртак, 23. 5. 2019. у 18:00

 

  1. Примена електронске парамагнетне резонанције у биомедицини

  Др Александра Павићевић, асистент, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију

  Четвртак, 30. 5. 2019. у 18:00

 

Мала сала, улаз слободан.

 

Холестерол, алкохол и систем за одбрану од стреса – шта нам нелинеарна динамика поручује о том међуодносу

Др Ана Станојевић, асистент, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију

Стрес је често свакодневни пратилац ужурбаног живота данашњице. Као један од одговора на стрес, у нашем организму се лучи хормон кортизол. Концентрација кортизола у крви није константна током дана. Напротив, дневни ритам кортизола је веома сложен и састоји се од дневних осцилација са периодом од 24 сата и унутардневних осцилација чији период може бити од 20 минута до 2 сата. Искуствено је познато да унос алкохола може променити нашу перцепцију доживљеног стреса. Такође, у свакодневном животу се често суочавамо са чињеницом да унос хране богате холестеролом пре или после уноса алкохола може променити дејство алкохола на наш организам. Динамика нелинеарних процеса изучава, објашњава и предвиђа понашање система удаљених од равнотеже, којима је својствена спонтана самоорганизација у простору и времену. Да би се процеси у неживим системима, као што су хемијски и физички системи одвијали у условима далеко од термодинамичке равнотеже, потребно је да систем непрекидно размењује енергију, или енергију и масу са околином. За разлику од неживих система, у којима спољну присилу намеће истраживач одабирањем услова извођења реакције, процеси у живим системима се одвијају спонтано као резултат уноса хране и воде и елиминације непотребних продуката метаболизма. На тај начин, живи системи представљају класичан пример неравнотежних система. Циљ овог предавања је да покажемо да је теоријски приступ изведен на примерима веома једноставних хемијских реакција применљив за анализу сложених биолошких и биохемијских система. Добијени резултати потврђују значајан утицај уноса холестерола и алкохола на дневни и унутардневни ритам кортизола. Осим тога, резултати ове студије могу бити користан алат у далјем разумевању и истраживању механизма утицаја спољашњих фактора на неуроендокрини систем.

 

Физичка хемија и свет око нас

Др Никола Вукелић, професор, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију 

Шта је то физичка хемија ко и какви су физикохемичари, чија је докторска теза одбачена а он касније постао нобеловац. Физичка хемија – стаклена башта и глобално загревање, физичка хемија и синглетни кисеоник, физичка хемија и нервни импулси, шта из физичке хемије није знао Наполеон, а шта не знају возачи који возе аутомобил зими по леду? И још по нешто.

 

Антиоксидативна својства неуротрансмитера

Др Душан Димић, асистент, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију

Због модерног начина живота, изложености радијацији, дуванском диму, адитивима у храни и пићу, количина слободних радикала, односно реактивних врста кисеоника и азота, расте у организму. Иако људски организам има високо специјализоване начине заштите од ових врста они најчешће нису довољни за одбрану и тада наступа оксидативни стрес. У литератури је показано да су слободни радикали директно или индиректно повезани са развојем неуродегенеративних болести (Паркинсонова, Алцхајмерова, шизофренија и амиотрофична латерана склероза). Већина антиоксиданаса који се уносе споља не може прећи крвно-мождану баријеру, тако да се не могу користити за лечење поменутих болести и због тога се све већи значај придаје молекулима који су присутни у организму. Неуротрансмитери, њихових прекурсори и метаболити поседују низ група у структури које карактеришу молекуле који су добри антиоксиданси. У оквиру предавања биће приказани експериментални и теоријски резултати испитивања антиоксидативне активности ових једињења на основу којих је урађено и повезивање структурних параметара са активношћу.

 

Примена електронске парамагнетне резонанције у биомедицини

Др Александра Павићевић, асистент, Универзитет у Београду – Факултет за физичку хемију

Електронска парамагнетна резонанција (ЕПР) је веома корисна физичкохемијска техника, специфична по томе што се њеном применом могу детектовати хемијске врсте са најмање једним неспареним електроном, у које спадају слободни радикали и прелазни метали. ЕПР се, стога, успешно користи за процену нивоа слободних радикала у живим организмима (in vivo), у ткивима и органима (ex vivo), као и у ћелијским културама (in vitro). На основу ових резултата може се закључити у којој мери је нарушен баланс између слободних радикала и антиоксиданаса при различитим патолошким стањима, као што су малигне, метаболичке и неуродегенеративне болести. Такође, ЕПР пружа могућност за директну детекцију металних јона и утврђивање врсте комплекса које формира са различитим протеинима. Овакве информације су од посебног значаја за проучавање механизама настајања различитих патолошких стања, с обзиром на то да поједини метални јони могу да доприносе производњи слободних радикала.

Имплементацијом спинских проба (стабилних синтетичких слободно-радикалских једињења) у протеине и ћелијске мембране, ЕПР се, такође, може користити и за испитивање промена у овим биолошким структурама при различитим патолошким стањима. Захваљујући томе, ЕПР се у спрези са спинским обележавањем крвних протеина и ћелија, може користити као дијагностички тест за различите малигне и метаболичке болести.

Шта је то физичка хемија ко и какви су физикохемичари, чија је докторска теза одбачена а он касније постао нобеловац. Физичка хемија – стаклена башта и глобално загревање, физичка хемија и синглетни кисеоник, физичка хемија и нервни импулси, шта из физичке хемије није знао Наполеон, а шта не знају возачи који возе аутомобил зими по леду? И још по нешто.