Четвртак, 14. 11. у 18 сати
Од пластичног отпада до биопластике уз помоћ микроорганизама
Др Јасмина Никодиновић Рунић, научни саветник Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) Универзитета у Београду
Четвртак, 28. 11. у 18 сати
Форензика загађености ваздуха − маховине као доказни материјал
Др Мира Аничић Урошевић, виши научни сарадника Института за физику у Београду
Четвртак, 5. 12. у 18 сати
КВАЛИТЕТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЊЕН УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ
Др Дубравка Релић, ванредни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду
Четвртак, 12. 12. у 18 сати
АНТРОПОЦЕН – НОВО ГЕОЛОШКО ДОБА, ДА ИЛИ НЕ?
Др Милица Кашанин-Грубин, научни сарадник Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду
Од пластичног отпада до биопластике уз помоћ микроорганизама
Др Јасмина Никодиновић Рунић
Нагомилана искоришћена пластична амбалажа постаје све већи и све видљивији проблем како на глобалном, тако и на локалном нивоу. Један од основних проблема са загађењем пластиком јесте тај што 40% пластичног отпада, или 128 милиона тона, чини неодржива пластика намењена за једнократну употребу. Већина овог отпада није биоразградива с обзиром да је полипропилену потребно око 1000 година да се потпуно разложи у природи. С друге стране, микроорганизми, чијег смо постојања постали свесни тек са конструисањем првог микроскопа то јесте од осамдесетих година седамнаестог века, нам одвајкада омогућавају нормалан живот на планети Земљи. Микроорганизми су распрострањени у свим сферама животне средине: у свим водама, део су литосфере у којој утичу на формирање земљишта, насељавају и атмосферу, а и друге организме, укључујући и човека. Њихов значај се првенствено огледа у кружењу материје кроз разлагање најразличитијих органских једињења, што је нашло примену у заштити животне средине путем биоремедијације.
На овом предавању биће речи о томе да ли микроорганизми могу да нам помогну да „очистимо“ природу од пластичног отпада, као и о микроорганизмима који могу да синтетишу природну биопластику (полихидроксиалканоате) као иновативну алтернативу петрохемијској пластици.
Форензика загађености ваздуха − маховине као доказни материјал
Др Мира Аничић Урошевић
Не постоји ништа суштинскије за функционисање човека од удисања свежег и чистог ваздуха. Међутим, данас, загађење ваздуха представља једну од главних претњи по здравље људи али и осталих живих бића и животну средине уопште. Загађење ваздуха не познаје границе, лако се транспортује и шири обухватајући развијене и неразвијене земље, градске и сеоске средине, отворени и затворени простор. Због изражене променљивости концентрације загађујућих супстанци у ваздуху практично је немогуће организовати довољно репрезентативано мерење и праћење (мониторинг) квалитета ваздуха.
Најбоље показатеље квалитета неког амбијента представљају организми који живе у њему. Међутим, неопходно је одабрати организме (или њихове делове) који поуздано одражавају квалитет средине у којој бораве. Када је реч о загађењу ваздуха, најбољи доказни материјал представљају маховине.
Маховине су примитивни организми који немају развијен коренов систем већ својом великом надземном површином, без постојања физичких баријера (кутикуле), лако усвајају нутријенте и воду из ваздуха, а са њима и присутне загађујуће супстанце. Маховине се хране из ваздуха и то је полазна основа за претпоставку да се квалитет околног ваздуха одражава у саставу њиховог ткива. Маховине се најчешће посматрају као храна за ирвасе, али историјски гледано, оне су коришћене и као пелене, као гориво (тресет), за пречишћавање отпадних вода, у фармацији за изоловање неких активних компоненти, али и као биомонитори квалитета ваздуха. Пошто се ради о зимзеленим врстама које настањују скоро сва станишта осим морских могуће је организовати довољно густу мрежу мерних места на свим меридијанима и у свим годишњим добима. Стога је потенцијал маховина за биомониторинг загађења ваздуха огроман и требало би га искористити као доказни материјал за препознавање загађивача и нивоа загађења на великим површинама и местима неприступачним за мерне инструменте.
Квалитет животне средине и њен утицај на здравље људи
Др Дубравка Релић
Здравље људи уско je повезанo са квалитетом животне средине, а наука која се бави проучавањем квалитета животне средине је хемија животне средине. Хемија животне средина је наука о настанку, транспорту, реакцијама, ефектима и судбинама различитих хемијских супстанци у свим њеним сферама: хидросфери, атмoсфери, геосфери, биосфери и антропосфери. Антропосфера је део животне средине коју је човек „створио“ и коју користи. То је сфера где загађујуће супстанце настају и из које се „распростиру“ у остале сфере. Поред хемијских супстанци ризици који потичу из животне средине могу бити изазвани физичким и биолошким факторима, као и њиховим узјамним дејством. Квалитетна животна средина обезбеђује основне потребе, у погледу чистог ваздуха и воде, плодног земљишта за производњу хране као и енергетских и материјалних извора за индустрију. Истовремено, загађена животна средина представља свеобухватни медијум у коме су људи изложени загађеном ваздуху, буци и опасним хемикалијама….
На основу студије Светске здраствене организације у 2012. години, 12,6 милиона смртних случајева на глобалном нивоу може се приписати модификованим факторима животне средине, што представља 23% свих смртних случајева и 26% смртних случајева међу децом млађом од пет година.
Загађење ваздуха представља највећи здравствени ризик у Европи, и повезан је са настанком срчаних болести, можданих удара, плућних болести и рака плућа. Изложеност опасним хемикалијама је такође једна од кључних забринутости јер људи могу бити изложени широком спектру хемикалија у свом свакодневном животу, путем загађеног ваздуха и воде, потрошачких производа и исхране. Утицаји климатских промена такође представљају непосредну претњу по здравље, у смислу топлотних таласа и промена у обрасцима заразних болести и алергена. Све већи број доказа упућује на то да ризици по људско здравље који потичу из животне средину нису равномерно распоређени, већ непропорционално утичу на социјално угрожене и рањиве групе становништва.
Антропоцен – ново геолошко доба, да или не?
Др Милица Кашанин-Грубин
Нова истраживања доказују да је обим и интензитет промена на Земљиној површини, укључујући пределе, водене токове и екосистеме, изазване људском активношћу толико препознатљив и значајан да се сматра да је отпочело ново геолошко доба, по имену антропоцен. Укратко, антропоцен означава почетак људске доминације над екосистемима.
Кроз геолошку историју, границе између периода су означене појавом или нестанком организама, тј. фосилних остатака. Такође, важно је нагласити да неке геолошке границе карактеришу геохемијски маркери на пример теорија о иридијумској аномалији на прелазу између креде и неогена, за коју се сматра да је узрокована ударом меотерита. Почетак антропоцена још увек није јасно одређен, и предложени датуми варирају од индустријске револуције, уназад до неолита, па чак и до плеистоцена. Без обзира на почетак, извесно је да ће антропоцен обележити бројни феномени као што су појаве синтетичких органских једињена, радионуклеида, промена киселости океана, нестанак бројних врста и сл.
На овом предавању биће речи о томе које су промене у антропоцену највидљивије, а које ће имати најдалекосежније последице, и како ће те промене према предвиђањима научника бити забележене у геолошкој историји Земље.