20. II

Др Милица Спремић Кончар, доцент Филолошког факултета Универзитета у Београду

НАСТАНАК И РАЗВОЈ АРТУРИЈАНСКЕ ЛЕГЕНДЕ У ЕНГЛЕСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ОД XII ДО КРАЈА XIV ВЕКА

Краљ Артур, магловита и неухватљива фигура чија историјска веродостојност није утврђена и највећи легендарни јунак европског средњег века, један је од оних књижевних ликова чија је популарност задивљујућа и тешко објашњива. Први пут се помиње у велшким изворима насталим пре X века, а у енглеску књижевност уводи га Џефри од Монмута у делу Историја британских краљева у XII веку, као релативно једноставну владарску и политичку фигуру. У наредна два и по века Артур прелази пут од краља-дворанина у Васовом Роману о Бруту, херојског краља блиског староенглеском етосу у Лајамоновом Бруту и церемонијалне фигуре типичне за француску књижевност у Сер Гавејну и Зеленом витезу, до моћника који доживљава суров пад са Фортуниног точка у Алитеративној смрти Артуровој и владара трагично растрзаног између непомирљивих сегмената комплексне улоге краља, супруга и вође витешке дружине у Артуру у строфама.

 

27. II

Др Зорана Крсмановић, асистент Филолошког факултета Универзитета у Београду

ЉУБАВ И ВИТЕШТВО У РОМАНИМА КРЕТЈЕНА ДЕ ТРОА 

Инспирисан легендом о краљу Артуру и витезима Округлог стола, француски средњовековни романописац Кретјен де Троа написао је у XII веку пет романа о пустоловинама Артурових витеза Ерека, Ивена, Клижеса, Ланселота и Персевала. У готово свим овим делима јавља се упитаност о могућности усклађивања активног витешког живота испуњеног потрагама, путовањима и турнирима са мирним љубавним служењем феудалној госпи, које витеза задржава на двору и удаљава од подвига у којима треба да потврди своју вредност.

 

6. III

Др Зорана Крсмановић

ГРАЛ У ФРАНЦУСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ РОМАНИМА О КРАЉУ АРТУРУ 

Велики средњовековни мит о Гралу први пут се јавља крајем XII века у роману Персевал или Прича о Гралу Кретјена де Троа. Од XIII до XV века француски средњовековни романописци настављају да тумаче тајне Грала, осмишљавају његово порекло и историју, описују посете замку Краља Рибара, замишљају различите поворке Грала, а као витеза који трага за Гралом бирају Персевала, Говена, Бохорта, Ланселота и Галахада. После Робера де Борона, који је христијанизовао Грал, аутори Трилогије у прози и циклуса Вулгата повезују легенду о краљу Артуру са историјом овог светог предмета.

 

13. III

Др Милица Спремић Кончар

ВРХУНАЦ ЕНГЛЕСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ АРТУРИЈАНЕ: СМРТ АРТУРОВА ТОМАСА МАЛОРИЈА 

Смрт Артурова Томаса Малорија (1485), најобимнија и најцеловитија обрада артуријанске легенде у енглеској средњовековној књижевности, прозна је приповест која описује Артуров живот од мистериозног зачећа потомогнутог Мерлиновом магијом преко блиставе војне и политичке каријере до смрти у трагичној последњој бици са Мордредом. Малоријева Смрт Артурова представља својеврсну синтезу енглеске и француске средњовековне артуријанске књижевности, комплексно дело чија структура сведочи о ауторовом специфичном схватању настанка, успона и развоја, а потом и опадања и пропасти Артурове државе и цивилизације. Иако пре Малорија неколико значајних аутора такође прати читав Артуров живот, нико пре а ни после њега није створио дело упоредиво са Малоријевим, по обиму, разноврсности, узвишености и лепоти, али ни по реализму, противречностима и трагици.