Циклус у сарадњи са Научним друштвом Србије

ИНАУГУРАЦИОНА ПРЕДАВАЊА ЧЛАНОВА ОДЕЉЕЊА

МЕДИЦИНСКО–БИОЛОШКИХ НАУКА НАУЧНОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Петак, 10. мај 2019. у 18.00 сати

ДИЈАГНОСТИКА, ПРЕВЕНЦИЈА И ЛЕЧЕЊЕ КОЛОРЕКТАЛНОГ КАРЦИНОМА 

Проф. др Велимир A. Марковић, Медицински факултет Универзитета у Београду

.

Петак, 24. мај 2019. у 18.00 сати

СУДСКА МЕДИЦИНА И ДРУШТВО

Проф. др Татјана Атанасијевић, Медицински факултет Универзитета у Београду

.

Петак, 31. мај 2019. у 18.00 сати

КАРДИОЛОШКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА ДАНАС

Проф. др Милица Лазовић, Медицински факултет Универзитета у Београду

.

Петак, 07. јуни 2019. у 18.00 сати

ГЕНОМИКА И ЕПИГЕНОМИКА КОМПЛЕКСНИХ БОЛЕСТИ ЧОВЕКА

Научни саветник др Александра Станковић, Институт за нуклеарне науке „Винча“ Универзитета у Београду

 

Мала сала Коларчеве задужбине – Улаз слободан

 

Превенција, дијагностика и лечење колоректалног карцинома

Проф. др Велимир А. Марковић

Колоректални карцином (KРК) представља велики здравствени проблем у свету. Инциденца КРК у Србији износи око 45/100000, и по томе је веома близу оне у развијеним европским земљама. Генеза КРК је мултифакторијална, неки од узрочника су: наследна склоност, начин исхране, режим живота, стрес и старосна доб преко 50 год.

Упркос напретку адјувантне  и неоадјувантне терапије, хирургија остаје главни начин лечења ове болести.

Пацијенти са туморима откривеним у почетном стадијуму се могу успешније третирати мање инвазивним методама, које скраћују хоспитализацију и искључују хируршке интервенције, хемио и радиотерапију. Мере секундарне превенције КРК-а су откривање и одстрањивање аденоматозних полипа као и откривање КРК-а у асимптоматској фази што представља скрининг (screening). Да би мере скрининга биле оправдане морају имати адекватан степен осетљивости и прихватљиву цену. Метода златног стандарда у скринингу КРК-а је колоноскопија којом се може открити до 100% карцинома али је ова метода скупа и инвазивна. Један од најчешће коришћених тестова у програму скрининга је ФОБТ (Fecal occult blood test) чија осетљивост је 46-81%. Овај тест је јефтинији, није инвазиван, пацијент га може сам урадити код куће. Болесници који имају симптоме не улазе у програм скрининга већ се редовним путем упућују на дијагностику.

У модерним европским и светским државама естаблиран је програм раног откривања колоректалног карцинома увођењем тестова за откривање присуства крви у столици код ризичних група једном годишње и, у случају позитивног резултата, колоноскопских прегледа. Мерама секундарне превенције се данас у развијеним земљама све више поклања пажња обзиром да се адекватним спровођењем може значајно смањити инциденца КРК-а и битно побољшати резултати лечења.

Лечење се заснива мутидисциплинарном приступу, хемотерапја, радио терапија као и хируршки третман су опције лечења колоректалног карцинома.

 

Судска медицина и друштво

Проф. др Татјана Атанасијевић

Судска медицина је академска дисциплина која се бави схватањем и применом медицинског знања и праксе у спровођењу правне, односно законске регулативе. Уско је повезна са кривичним и праничним (грађанским) законима, те кроз различите обасти, које су саставни део свакодневног судскомедицинског рада (судскомедицинске обдукције, вештачења у кривичним поступцима, вештачења лекарске грешке и др.), доприноси откривању чињеница значајних за адекватно спровођење закона. Одређени догађаји у друштву (ратови, масовне несреће, пораст криминала и др.) рефлектују се и детреминишу наведене области рада судске медицине. Самим тим, ретроспективна анализа судскомедицинских случајева, „осликава“ одређени временски период (односно догађања) у неком друштву. С друге стране, повезаност судске медицине са другим медицинским гранама, и то како кроз здравствену делатност (клиничке обдукције), тако и кроз процес вештачења лекарске грешке, дефинишу њену улогу у сагледавању рада лекара и унапређењу организације здравствене делатности. Све наведено, посебно специфичност медицинских информација добијених аутопсијом,у крајњем исходу, резултира и улогом коју судска медицина има како у едукацији, тако и научно-истраживачком раду.

 

Геномика и епигеномика комплексних болести човека

Научни саветник др Александра Станковић

У оквиру овог предавања биће дат преглед истраживања комплексних болести човека на нивоу генома, транскриптома и метилома, као функционалних компонената сложене физиолошке мреже која је основа нашег здравља. Посебна пажња биће дата факторима ризика из спољашње или унутрашње средине који утичући на било коју од ових компонената, доводе до промене баланса и могу изазвати појаву болести. Комплексне болести човека представљају највећи изазов за научнике због сложености функционисања биолошког система у целини па је неопходна комбинована анализа различитих података из различитих извора, што представља интегративни приступ у биомедицинским истраживањима. Атеросклероза и њена два исходна догађаја инфаркт миокарда и исхемијски мождани удар представљају комплексне болести са хроничном инфламацијом у основи, које су водећи узрочници смрти у индустијским земљама. Током претходне две декаде истраживања кардиоваскуларних болести у Србији и у свету обухватила су асоцијационе студије гена кандидата и идентификовала варијанте у генима који регулишу нивое липида, ниво крвног притиска, урођени имунитет, одговор на инфламацију, ремоделовање екстраћелиског матрикса, фибринолитички систем и физиологију крвног суда. Најновијим приступом, анализом целокупног генома, откривен је утицај нових генетичких варијанти са познатим и непознатим биолошким функцијама. Посебно место у интегративним студијама припада анализи регулације експресије гена преко варијанти гена у некодирајућим локусима ДНК. Осим на овај начин експресија гена може бити епигенетски регулисана на нивоу генома метилацијом и на нивоу информационе РНК преко микро РНК. Микро РНК су мале некодирајуће РНК које могу да регулишу експресију више гена или више микро РНК регулишу експресију једног гена, што истраживања ових РНК чини врло моћним у креирању нових терапија у комплексним болестима. Биоинформатички приступ који смо применили у овим истраживањима свакако је круна у геномичким и осталим – “омикс“ истраживањима па је обележио ову а вероватно ће и следеће декаде стварањем што бољих алгоритама који ће интегрисати огроман број различитих биолошких података у решавању мултифункционалне слагалице физиолошких мрежа у позадини фенотипа комплекних болести човека.