Мала сала Коларчеве задужбине, четвртком у 18 сати
Улаз слободан
3.10.
Др Александар Декански, научни саветник, ИХТМ – Центар за електрохемију
Seaborgium, Lawrencium, Berkelium, Californium, Americium
Коме ће стићи писмо адресирано именима елемената из наслова? Да бисмо одговорили на ово необично питање морамо да се осврнемо на неколико прича о Периодном систему елемената. Како ред налаже, почећемо од његовог настанка, или, боље речено, од његовог открића, преко његовог развоја, а завршићемо приказом његовог данашњег облика.
Чак и данас, након 150 година, Периодни систем неизоставно повезујемо са руским научником Димитријем Мендељејевим (Дмитрий Иванович Менделеев), као човеком који га је створио. Међутим, тешко се термин „створио“ може прихватити као тачан. Боље рећи да је систем „откривен“, јер оно што га чини јесу, ништа друго него природне особине елемената – Мендељејев је то само установио и елементе на основу њих систематизовао. Али ни то није тачно! Истине ради, треба рећи и да је, иако је данас познат под именом Мендељејева, скоро истовремено (чак и неколико година раније) и независно, готово истоветни периодни систем „открио“ и Јулиус Лотар Мајер (Julius Lothar Meyer). Ово је само једно од многих истовремених и независних научних открића која су се десила у историји науке, а на питању ко је у ствари први открио периодни систем одговорићемо након што испричамо шта је претходило том открићу.
10.10.
Prof. Wesley Browne, University of Groningen, NL
A brief history of magnesia, life and dishwashers
The eastern region of Greece, Magnesia, lends its name to not one but two elements; the twins of the periodic table magnesium and manganese. Of course they are not identical twins and indeed while magnesium burst in fire, its quieter duller twin, manganese, takes much more persuasion to reveal its amazing personality and its incredible skills in helping with the washing up.
17.10.
Др Александра Митровић, професор Хемијског факултета у Београду
Чудесни свет 2Д материјала
Научници су пре петнаест година из графита изоловали графен. Испоставило се да је графен најлакши, најтањи и најчвршћи материјал икада испитиван. Врло једноставне структуре, састоји се само од атома угљеника, графен проводи и струју и топлоту, боље од свих познатих супстанци. Предвиђа се да ће у наредном периоду метална влакна у проводницима, транзисторима и батеријама бити замењена угљеничним. На предавању ће бити речи о особинама чудесног графена, као и о карактеристикама дводимензионалних (2Д) материјала које изграђују елементи из групе пниктогена: фософор, антимон и бизмут.
24.10.
Др Владимир П. Бешкоски, професор Хемијског факултета у Београду
Елементи периодног система – скривена тајна живота на нашој планети
Елементи Мендељејевог периодног система изграђују свет око нас, од облутка на плажи до удаљених галаксија нашег Универзума. Они су градивни блокови који творе све предмете па и сам живот. Познато је да је живот на Земљи базиран на угљенику, као и да без водоника, кисеоника, азота, фосфора и сумпора не би постојали протеини, липиди, шећери, нуклеинске киселине. Без макро и микроелемената наши ензими не би били функционални а бројни метаболички процеси се не би одвијали. У основи свега стоје биогеохемијски циклуси елемената, путем којих хемијски елементи путују од неживих ствари/минерала до живих бића и назад. Начин и услови у којима поједини елементи оживљавају је задивљујућ а проучавање ове области нам може указати и на могућности за постојање живота и на другим планетама.
На овом предавању биће речи о елементима који изградјују жива бића на Земљи и омогућују бројне животне функције, о звезданој прашини и елементима који су некада изграђивали диносаурусе а данас су уграђени у наша тела.
31.10.
Др Тамара Р. Тодоровић, професор Хемијског факултета у Београду
Периодни систем елемената – од скице до ремек-дела
Периодни систем елемената је једно од најзначајнијих достигнућа науке уопште. Ова тврдња се, вероватно, најбоље може сагледати кроз мисао Џона Емслија, писца начно-популарних књига, који је рекао да уколико једнога дана успемо да ступимо у коминикацију са ванземаљском цивилизацијом, можемо бити сигурни да ће заједничко за обе културе бити уређен систем елемената који ćе одмах бити препознат од стране оба интелигентна облика живота.
Заслуга за стварање Периодног система елемената припада руском хемичару Дмитрију Ивановичу Мендељејеву, који је пре 150 година распоредио до тада познате елементе у колоне и редове према њиховим сличним хемијским и физичким својствима. Објавом Мендељејевљеве таблице елемената 1869. године завршена је трансформација хемијске науке од средњовековне магичне алхемије у царство модерне научне строгости. Ово предавање представља осврт на то како је од једне скице настало генијално ремек-дело – напознатија таблица од 118 квадрата са симболима елемената од којих су састављене све хемијске супстанце.