Светлана Стојановић Кутлача, чембало

Ј.С.Бах (1685-1750):

Goldberg-Variationen

Проблем тумачења Голдберг варијација је питање стила. У односу на друга Бахова дела, Голдберг варијације представљају изненађење: оне одишу необичним, модерним језиком који се може упоредити са језиком Скарлатијевих соната и Рамоових комада пуних укрштања руку. Овим делом Бах је покушао да демонстрира однос италијанског и француског стила, као и могућност њихове синтезе- немачки стил.  Тема варијација, Ариа, је богато орнаментисана сарабанда у француском стилу.Бахов поступак варирања чини серија метаморфоза основног материјала заснованог на басу: јасно се разликује 10 група од по 3 варијације од којих је увек једна виртуозна, токатна италијанског типа, друга француска игра, а трећа  немачка строга полифона форма канон. Бахов „еклектички“, дворски стил у Голдберг варијацијама је изванредан и јединствен: у њему је успео да сачува комплексност и слојевитост „старог“ стила и истовремено оствари транспарентност у складу са захтевима новог доба. Голдберг варијације су истовремено концертно дело намењено интерпретацији на двору и дидактичко дело за младог Голдберга: дело прати легенда, заснована на тексту првог Баховог биографа Форкела, према којој је наручилац гроф Кајзерлинк желео да му у ноћима, у којима је патио од несанице, млади штићеник Голдберг [Johann Gottlieg Goldberg (1727-1756)] свира музику „благог и веселог карактера“. Голдберг варијације су написане за чембало са два мануала, а две боје (два регистра истог инструмента) обезбеђују илузију камерног звука.

С.С.Кутлача

СВЕТЛАНА СТОЈАНОВИЋ КУТЛАЧА докторирала је на ФМУ у Београду на одсеку за чембало са темом Приступ интерпретацији карактерних комада за чембало француског барокног композитора Франсоа Купрена базиран на платонистичком концепту универзалне хармоније и магистрирала са темом Елементи шпанског фолклора у сонатама Доменика Скарлатија. Усавршавала се у Француској, Шпанији, Швајцарској, Немачкој и Великој Британији. У иностранству је одржала 17 солистичких концерата, а у Србији и Црној Гори наступала је у свим значајним концертним салама (Коларац, САНУ, Скупштина града, СКЦ, КЦБ …) и на фестивалима ФЕРАМ и Ars vivendi clavicembalum. Сарађивала је са оркестрима Београдске филхармоније и РТС-а. Године 2013. оснива ансамбл „Парнас“, у коме окупља младе уметнике поклонике „историјске извођачке праксе“, који своје уметничке идеје често представљају у мултимедијалној форми, тражећи у нотном запису симболику идеја оређеног доба. Снимила је 7 CD-ова солистичке музике и објавила десетак радова из домена естетике и музикологије.

 

Организатор: Центар за музику

Улаз слободан