Циклус ЕВОЛУЦИЈА И МЕДИЦИНА
Еволуција, заразне болести и имунитет
др Ђорђе Миљковић, Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић
(7. 3. u 18 час)
Ко-еволуција људи и патогених микроорганизама је дуготрајан и динамичан процес. Током овог односа неки микроорганизми су имали негативан утицај на популације људи, док су се неки прилагодили домаћину, те се сада сматрају благотворним за људе. Ово предавање ће представити неке од примера негативног и позитивног утицаја микроорганизама на људе. Такође, биће представљена и општа слика међуодноса микроорганизама и људи, како из еволуционе перспективе, тако и из перспективе садашњег тренутка.
Еволуција и хроничне болести
др Биљана Стојковић, Биолошки факултет Универзитета у Београду,
(14. 3. u 18 час)
Бројне хроничне болести представљају прогресивну дисфункцију метаболичких и/или физиолошких система људског организма. Будући да се присуство хроничних болести може довести у везу са биолошком еволуцијом људске врсте, али и променама у начину живота људи у савременим цивилизацијама, могуће је дубље разумети разлоге због којих су инциденце и преваленце ових болести данас чешће него у било ком ранијем тренутку еволуционе историје човека. Примери болести и њихових генетичких основа јасно указују на древно порекло различитих дисфункција организма и утицај културне еволуције на људска биолошка својства.
Еволуција и рак
др Срђа Јанковић, Универзитетска дечија клиника Тиршова,
(21. 3. u 18 час)
У основи свих облика рака почива дубок поремећај регулације и контроле умножавања, раста, диференцијације и програмиране смрти ћелија, као и далекосежне промене микросредине захваћених ткива и органа. У складу с тим, од рака (премда у неједнакој мери) оболевају практично сви вишећелијски организми. Посматрана у светлу еволуције, малигна обољења се понајпре могу схватити као крајња последица критичног слабљења или губитка биолошких механизама, односно регулаторних мрежа које обједињују животне функције на нивоу ћелије или система са животом организма као целине. Истраживања су показала да велика већина гена чије су мутације повезане са развојем тумора води порекло из времена еволуције најранијих вишећелијских организама („урметазоа“ или „прото-метазоа“), а предложена је и хипотеза да би рак могао да представља неку врсту филогенетског атавизма – повратка на „древни“ режим интеграције ћелијских функција. Еволуциони аспекти канцерогенезе данас се све више истражују, у оправданом надању да ћемо с њиховим бољим упознавањем стећи нове могућности у развоју будућих, потенцијално делотворнијих стратегија лечења.
Еволуција и старење
др Ева Камерер, Филозофски факултет Универзитета у Београду,
(28. 3. u 18 час)
Старење је одувек било загонетка: још је Аристотел дошао до закључка да узрок старења и смрти не може бити једноставан, јер на основу истраживања организама и њихових врста не можемо да утврдимо никакву видљиву правилност. Ова загонетка постала је још тежа када су појаве старења и смрти почеле да се посматрају у перспективи органске еволуције. Очекивали бисмо да је природна селекција елиминисала штетне процесе који стоје у основи старења, међутим, то није случај. Тема предавања биће једна од најзначајнијих еволуционих теорија старења, према којој је систематско пропадање организма које наступа у каснијем животном раздобљу последица чињенице да јединке, тј. њихове особине више не представљају предмет деловања природне селекције.