СТЕФАНА САВИЋ
ОВО НИЈЕ ТО МЕСТО
3 – 14. 3. 2026.
ГАЛЕРИЈА
Отварање изложбе 3. марта 2026. у 19 часова
Ово није то место (ово није тај текст)
Изложба Стефане Савић Ово није то место обухвата две серије фотографија и видео радове настале током два, скоро двадесет и пет година временски удаљена, периода. У питању су фотографије из блиске и непосредне садашњости и фотографије с краја деведесетих година прошлог века и почетка новог миленијума. Стефана Савић гради релацију између садашњости и прошлости једног места, града у коме је рођена, одрасла и провела младост, и у који се повремено враћа. Истовремено, уметница отвара компаративну анализу сопственог дистанцираног садашњег погледа у односу на емотивно обојен угао гледања из којег су снимљене фотографије формативних младалачких година, међу којима се налазе и њени аутопортрети.
Изложба у Галерији Коларчеве задужбине представља етапу у истраживању тема о односу места и идентитета и њиховој специфичној конструкцији у индивидуалном и колективном сећању кроз медиј видеа и фотографије, које Стефана Савић развија током времена. У динамичној поставци налазе се црно-беле фотографије од пре двадесет и пет година у којима су селектовани аутопортрети, портрети, групни портрети пријатеља и простори. Ове личности ухваћене су у времену сазревања када се индивидуални идентитет гради кроз припадање групи и истраживање сопствене сексуалности, и као такве прожимају се са фотографијама екстеријера града, које пружају контекст ономе што бисмо могли назвати идентификацијом места, коме осећамо да припадамо заједно са блиским људима. Није необично што ови радови, ма колико да смо свесни социјалне позадине десете деценије прошлог века у Србији, погођене ембаргом и инфлацијом и њиховим последицама, одишу еротичношћу која клија и развија се, ослобађа за себе аутономне просторе, откидане од друштвене депресије. За разлику од ових виталних, у визуелном смислу изоштрених призора из личне архиве, кроз колор фотографије великог формата Стефана Савић представља призоре истог града из садашње перспективе у којима доминирају сцене са маргине урбаног простора, које се могу наћи и у центру града: одбачени предмети, делови природног хабитуса без људског присуства. Оно што је карактеристично за ове призоре је дословна претња да буду прогутани од стране оголелог грања, чија се густо испреплетана формација као паукова мрежа шири преко траве, дрвећа, жбунова, пањева, предмета, попут непробојне копрене која налик забораву замагљује сећање и подешава га на једну димензију. Поставља се питање да ли је садашњост, као никада до сада у историји, инфицирана заборављањем и поред свих расположивих техника, којима желимо или можемо кумулативно да региструјемо и архивирамо садашњи тренутак.
Видео радови настали током последњих годину дана се, међутим, фокусирају на унутрашњи пејзаж како ауторке тако и конкретног места: породичне куће, у тој мери да кућа постаје једна од тачака субјективности из које се (не)може кренути. На први поглед чини се да је ауторка главни актер видеа, али је у истој мери то и кућа, са ентеријером испуњеним носталгијом за прошлим временима. Међутим, снимци су лишени сентименталности и одражавају стања суптилне унутрашње борбе, са свим замкама утехе привидно заустављеног времена која се у изолацији може пронаћи, али и са циљем иступања из датог оквира.
Потенцијал изложбе као што је Ово није то место представља могућност шире интерпретације фотографских и видео радова, осим искључиво у кључу интроспекције и интимне потраге за местом у коме се уметница лично осећа сигурно. Испоставља се да ауторки такво место стално измиче, што и поред меланхолије доноси осећање слободе кроз стално преиспитивање потребе за припадањем као и враћања на вечно питање: Да ли сигурно место чине људи или простор, односно, одређено место? Оваква питања тичу се свакога од нас појединачно и инспиративна су на онолико начина, на колико било ко од нас може да посматра изложене уметничке радове и повезује их са сопственим животним (и)сторијама.
Маида Груден
Стефана Савић рођена је у Краљеву (1979). Основне студије фотографије завршила је на Академији уметности БК Универзитета у Београду (2008), а интердисциплинарне мастер студије теорије уметности и медија на Универзитету уметности у Београду (2010). Поред десет самосталних изложби, учествовала је на преко четрдесет колективних изложби и фестивала у земљи и иностранству. Чланица је УЛУС-а.
Изложба ће бити отворена до 14. 3. 2026. радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.