ДАЊА ТЕКИЋ
IN BETWEEN
28. 1 – 8. 2. 2025.
Ликовна галерија
Бити In Between са Дањом Текић
Савремени човек може побећи законима духовне гравитације и научити да лебди у космичкој стварности, као што то чини у својој најдубљој унутрашњој реалности. Осећа како га обузима вртоглавица. Основни ослонци који га држе падају далеко ван његовог домашаја. Осећа се као дете које мора да научи како да одржава равнотежу да би преживело. Поново све учи испочетка.
(Lygia Clark, The Death of the Plane, 1960)
Нови циклус слика Дање Текић In Between концептуално се надовезује на њене претходне радове, док формално представља искорак ка примени златне боје у колориту и принципу рефлексије у оквиру композиционих решења. У систему ауто-референтних слика преплићу се јасно одвојене униформно обојене површине и линије формирајући репетитивне геометријске модуле. Радови представљају дводимензионалне просторе (равни) у којима је уметнички израз редукован на своју суштину – боју и линију које творе естетски радикално пречишћене плошне форме. Минималистички приступ промишљању филозофије уметности је у функцији спутавања какофоније, јер своди ликовни запис на праволинијске геометријске облике у чијој се основи налазе форме квадрата и правоугаоника (бојена геометријска поља, измештене линије њихових обриса, као и њихови „међупростори“), однос пуног и празног, оригинала и одраза.
Радови настали на тачки додира уметничког, научног и трансцендентног представљају комплексне визуелне ситуације у којима се градивне целине (модули) мултипликују у простору у оквиру својих небројених могућности. Уметница линијама и бојеним површинама остварује динамичку геометријску структуру у којој осећај кретања форме и паралелно присутних, различитих модуса њеног постојања остварује преклапањем бојених геометријских облика и измештених линија њихових обриса, наговештавајући утисак транспарентности и дубине, чиме имплицира раздвајање предњег плана од позадине и искорак ка ослобађању од плошности. Склад у оквиру композиција Дања Текић постиже уодношавањем форми, линија обриса и њихових међупростора, успостављајући релације у којима нема доминације.
Уметница визуелизује континуум времена и простора у коме оригинали и сва измештања настала бележењем позиција њихових одраза истовремено постоје. Свака појединачна слика се понаша као фрактал – геометријски облик који има све карактеристике целине чији је део. За фрактале у природи је својствено да се прогресивно понављају у све мањим или, као кад је реч о радовима Дање Текић, све већим димензијама. Водећи нас на путовање од микро до макро сфере и назад, дела дотичу срж разумевања филозофије живота и уметности.
Kонцептуални корени уметничке праксе Дање Текић досежу до конкретне уметности, нарочито бразилског конструктивизма и неоконкретизма и минимализма. „Kонкретна уметност је аутономна у својој специфичности. Она је израз људског духа, предодређена за људски дух и треба да поседује такву јасноћу и такво савршенство које се и очекује од дела људског духа“ (Макс Бил, Concrete Art, 1936-1949). Уметник Ед Рајнхарт је сматрао да уметност почиње оног тренутка када одбацимо природу. Kомпозиције Дање Текић се ишчитавају као свет за себе, свет елегантне геометријске естетике, свет који истиче значај апстрактне идеје, креативним процесом трансформисане/опредмећене у уметничко дело. Радови кореспондирају и са схватањем уметности још једног поборника минимализма, Доналда Џада: уметност је дословна, декларативна, деперсонализована и формално целовита. Ипак, за разлику од минималистичке одбојности према визуелно пријемчивој појавности, те инсистирању на суочавању са радовима на чисто физичком нивоу, слике Дање Текић својом естетиком магнетски привлаче пажњу посматрача. Уметница нас уводи у смирен, тих простор намењен медитацији и контемплацији у коме можемо подједнако да уживамо у једноставности и чистоти детаља као и лепоти бескраја универзума.
Ивона Фрегл
Биографију уметнице можете погледати ОВДЕ
Изложба ће бити отворена до 8. 2. 2025. радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.