Флуиди: апстраховане димензије предметности
Харис Рахић
1 – 12. 4. 2025.
Ликовна галерија
Полазна тачка Рахићевог уметничког рада је истраживање на пољу ликовног апстраховања предмета које човек баштини у свом окружењу, те основу њихове моделације чини Харисов лични доживљај стварности.
Теме које обрађује у својој уметничкој пракси баве се предметношћу облика, мењајући њихово учешће на слици у значењском и изражајном смислу. Транспозиција форми, које сусрећемо у свакодневници, овде добијају метафоричне нарације са критичком поруком. Наизглед расути алати у ентеријеру као секвенце свакодневице, бивају преведени сликарским језиком у апстрактне ликовне целине. Оне се даље само асоцијативно везују за почетну опсервацију из којих уметник интензивира боју и линију као средство којим преноси идеју. Тежећи да артикулише основе свог наратива, Рахић основна полазишта проналази у емоцијама и сећању на просторе дубоко приватних архива своје породице. У даљем процесу рада, Харис тежи да досегне медитативна стања како би се удаљио од реалног и успоставио једну ванвременску раван у којој доживљена предметност добија нове форме.
Анализа предметности кроз одсуство људске фигуре је за њега комплексна и обухвата слојевиту сликарску обраду појма. Апстраховање облика, од реалног ка имагинарном као његова централна тема, разлаже се и анализира сликарским језиком, тумачећи и специфичан контекст у којем изабрани предмети добијају своје нове димензије.
Управо тај процес апстраховања доводи до развоја циклуса Флуиди, који представљају потпуно ослобађање форме од фиксних структура, омогућавајући јој да постане део динамичког тока. Ови радови функционишу попут визуелне мапе кретања, где линије и боје струје као природне силе, одражавајући непрекидан ритам живота. Као што нам реологија указује, да у природи флуиди носе кретање и трансформације, тако и у овом циклусу постоји стална промена – структуре се сударају, таложе, нестају и поново настају, симулирајући процесе који су за Хариса, основа свега што нас окружује. Уметник Флуиде, у ширем смислу, види као визуелни ДНК уметности, јер по њему они уместо статичних форми нуде принципе кретања, прилагођавања и бесконачне трансформације. Овде сликарски језик прераста у нешто што није само репрезентација лично доживљених форми, већ постаје укључен у ток – као део уметности која се не бави потрагом за целовитошћу, која није фиксирана, већ се кроз њен партикуларитет увек мења и преобликује.
Горан Јовић
Биографија уметника – детаљније
Изложба је отворена до 12. 4. 2025. радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.