Софија Ди Гарофани
FLORILÈGE
11. 2 – 1. 3. 2025.
Ликовна галерија
Таписерије госпође Софије Ћук Гарофани имају своје име: мудрост. Уметност укрштених нити инспирисана је митологијом, која је врло присутна као стваралачки чин и објашњава нашу цивилизацију, пут номада и одлазак човека према новим изворима светлости. Ово је неочекивана дефиниција коју је дао за таписерију један од наших највећих савременика, господин Едуар Жанере (Édouard Jeanneret) звани Ле Корбизје („мурал-номад“, чудан спој речи који дугује помало својим далеким коначиштима путујућих племена…).
„Мурал-номад“ или „зид од вуне“, први бедем наших предака против топлоте и хладноће, ветра и кише, наставио је вековима да игра двоструку улогу корисног и декоративног. Данас, то је Софија, која нам доноси „мурал-номад“, који нова генерација сликара моделара враћа на пиједестал – лагодност да се осећамо боље у свету у којем нас са свих страна окружују функционални хладни предмети.
Њена дела представљају свет у који, пошто смо се навикли на његове различите облике истраживања, можемо да уђемо. Софија стапа техничку савршеност и космичку трансформацију. Таписерије Софије Ћук Гарофани изражавају нарочиту опчињеност, нити су спутаност, нити су одбојност, већ, напротив, ослобођеност катарзом која је већ окончана. Овде се већ показује њен словенски карактер, чија тајна почива у идентитету који је већ остварен између реалности и живота, живота који се идентификује са светом где Софија твори симбиозу облика и материје која је остварена у јединству духа и тела. Нове таписерије задржале су богатство ткања ћилима. Ова нова фаза јесте преношење старих средњевековних мотива крајње слободним стваралаштвом. Окретање према новој фигурацији је жеља уметника да прикаже актуелним српски средњи век, дубоко урезан у историју.
Плаховита али устројена
Ватрена и спокојна у исти мах
Хармонична и озбиљна
истовремена страствена и спокојна
Али лишена сваког прозаичног сјаја
Природна, видовита и креативна.
Арман Лану (Armand Lanoux)
Председник Академије „Гонкур“
У Софији ди Гарофани поново видимо Пенелопу, која својим таписеријама симболизује ритам и филозофију живота; смену дана и ноћи као динамизам и вечито враћање. Софијина дела су дубоко инспирисана великим темама као што су љубав, живот, смрт. Она су проткана, изграђена хармонијом која из њих зрачи. Из таписерије израњају бреговити балкански предели, али и стрепња те „Српске Гернике каква беше Грбавица“.
Може ли стрепња да изнедри хармонију? Да, свакако, јер је уметница Софија Ћук Гарофани, алхемичар који поседује дар за сублимацију.
Жан-Клод Мену (Jean-Claude Menou)
Виши конзерватор за очување културног наслеђа, Париска регија
Биографију уметнице можете прочитати овде.
КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ ОВДЕ
Изложба је отворена до 1. 3. 2025. радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.