Sofija Di Garofani
FLORILÈGE
11. 2 – 1. 3. 2025.
Likovna galerija
Tapiserije gospođe Sofije Ćuk Garofani imaju svoje ime: mudrost. Umetnost ukrštenih niti inspirisana je mitologijom, koja je vrlo prisutna kao stvaralački čin i objašnjava našu civilizaciju, put nomada i odlazak čoveka prema novim izvorima svetlosti. Ovo je neočekivana definicija koju je dao za tapiseriju jedan od naših najvećih savremenika, gospodin Eduar Žanere (Édouard Jeanneret) zvani Le Korbizje („mural-nomad“, čudan spoj reči koji duguje pomalo svojim dalekim konačištima putujućih plemena…).
„Mural-nomad“ ili „zid od vune“, prvi bedem naših predaka protiv toplote i hladnoće, vetra i kiše, nastavio je vekovima da igra dvostruku ulogu korisnog i dekorativnog. Danas, to je Sofija, koja nam donosi „mural-nomad“, koji nova generacija slikara modelara vraća na pijedestal – lagodnost da se osećamo bolje u svetu u kojem nas sa svih strana okružuju funkcionalni hladni predmeti.
Njena dela predstavljaju svet u koji, pošto smo se navikli na njegove različite oblike istraživanja, možemo da uđemo. Sofija stapa tehničku savršenost i kosmičku transformaciju. Tapiserije Sofije Ćuk Garofani izražavaju naročitu opčinjenost, niti su sputanost, niti su odbojnost, već, naprotiv, oslobođenost katarzom koja je već okončana. Ovde se već pokazuje njen slovenski karakter, čija tajna počiva u identitetu koji je već ostvaren između realnosti i života, života koji se identifikuje sa svetom gde Sofija tvori simbiozu oblika i materije koja je ostvarena u jedinstvu duha i tela. Nove tapiserije zadržale su bogatstvo tkanja ćilima. Ova nova faza jeste prenošenje starih srednjevekovnih motiva krajnje slobodnim stvaralaštvom. Okretanje prema novoj figuraciji je želja umetnika da prikaže aktuelnim srpski srednji vek, duboko urezan u istoriju.
Plahovita ali ustrojena
Vatrena i spokojna u isti mah
Harmonična i ozbiljna
istovremena strastvena i spokojna
Ali lišena svakog prozaičnog sjaja
Prirodna, vidovita i kreativna.
Arman Lanu (Armand Lanoux)
Predsednik Akademije „Gonkur“
U Sofiji di Garofani ponovo vidimo Penelopu, koja svojim tapiserijama simbolizuje ritam i filozofiju života; smenu dana i noći kao dinamizam i večito vraćanje. Sofijina dela su duboko inspirisana velikim temama kao što su ljubav, život, smrt. Ona su protkana, izgrađena harmonijom koja iz njih zrači. Iz tapiserije izranjaju bregoviti balkanski predeli, ali i strepnja te „Srpske Gernike kakva beše Grbavica“.
Može li strepnja da iznedri harmoniju? Da, svakako, jer je umetnica Sofija Ćuk Garofani, alhemičar koji poseduje dar za sublimaciju.
Žan-Klod Menu (Jean-Claude Menou)
Viši konzervator za očuvanje kulturnog nasleđa, Pariska regija
Biografiju umetnice možete pročitati ovde.
KATALOG IZLOŽBE OVDE
Izložba je otvorena do 1. 3. 2025. radnim danima od 10 do 20, subotom od 10 do 16 časova.