Поглед с друге стране у дела Барда математике:
Проналасци и патенти Михаила Петровића
Предавач др Катица (Стевановић) Хедрих
Права поезија и истинска наука, имају не само додирних тачака, већ чак и дубоких заједничких црта. Једна од таквих црта и то баш она о којој је, покадшто, тешко и разазнати шта је ту наука, а шта поезија, јесте откривање и искоришћавање сличности међу диспаратним елементима и фактима.
Михаило Петровић, 1925.
Гледано из ове временске дистанце можемо тврдити да је напредак у Србији, не само у математичким наукама, већ и другим природним и друштвеним, као и техничким наукама, започет неким од дела Михаила Петровића у различитим областима науке и инжењерства. О Петровићу углавном се писало као о математичару, тако да је тај аспект његовог живота и рада у историјским приказима био донекле запостављен. Можемо узети да Петровић почиње да се занима за практичну страну науке у периоду 1889-1894. када борави у Паризу и где стиче темељна знања не само из математике, већ и других наука, пре свега физике. На Сорбони као одличан студент добија дипломе из математке и физике и докторат из математичких наука код чувених француских математичара Поенкареа, Ермитеа, Пенлева, Пикара, Апела и других. У Београд долази 1894. и убрзо показује свој раскошни таленат кроз шитоку лепезу научних резултата и практичних открића, проналазака и патената. Петровић је у свом практичном раду, како и сам истиче на више места, инспирисан својим значајним делом из природне филозофије, математичком феноменологијом. У том погледу, сваки изум и патент за њега је био пример матерјализоване идеје. Централни део предавања је усмерен на приказ проналазака и десет патената Михаила Петровића, од чега је 9 признао у Патентном заводу у Француској и један у Британији. Приказаће се и неколико публикованих научних резултата предавача, који су инспирисани Петровићевом теоријом Елементи математичке филозофије, међу којима је и допринос теорији судара тела у котрљању.
Мала сала, четвртак, 27. 9. у 18 сати.
Улаз слободан.