Мала сала, петком у 18
Улаз слободан
27.5.2022.
Др Милош Тимотијевић, музејски саветник
Народни музеј Чачак
Криминал у окупираној Србији 1941.
Кршење законских норми у сваком уређеном друштво назива се криминалом. Он упркос стигматизацији прати све историјске епохе, има најразличитије узроке и облике испољавања који су условљени људском природом, односно понашањем појединаца склоних извршењу импулсивних и компулсивних кривичних дела. Окупација Србије 1941. променила је оквире свакодневног живота, али криминал није нестао, иако би наизглед масовно страдање људи требало да усмери сваку заједницу ка одржању биолошког опстанка, који постаје прва и најважнија брига. Стога аутор говори о овој мало истражној, али важној теми. Он не разматра само разне врсте криминалних аката, његове узроке, већ и неке форме девијантних понашања.
3.6.2022.
Др Љубинка Шкодрић, вишa научнa сарадницa
Институт за савремену историју
Проституција у окупираној Србији 1941-1944.
Сиромаштво и незапосленост које је донео Други светски рат утицали су на пораст проституције на свим европским територијама окупираним од стране нацистичке Немачке, као и у окупираној Србији. Проституција је легализована и законски контролисана, уведене су јавне куће намењене искључиво немачким војницима и улагани су напори да се контролише и спречава ширење полних болести. Ауторка се посебно бави специфичностима професионалне у односу на повремену или скривену проституцију која је подразумевала успостављање интимних веза са представницима немачких власти у очекивању привилегија, пре свега, у снабдевању. Такве интимне везе су оличавале рушење патријархалних моралних правила којима је регулисан љубавни и сексуални живот жена, што је узроковало очекивање њиховог кажњавања – вансудским или, после рата, судским путем.
10.6.2022.
Др Наташа Милићевић, научна сарадница
Институт за новију историју Србије
„Црна берза“ у окупираној Србији 1941-1944.
„Црна берза“ (или „црно тржиште“) може се дефинисати као илегална трговина разним врстама робе којих нема довољно у промету. Рат и нацистичка окупација Србије пружају идеалне услове (нерегуларни услови живљења, поремећени токови снабдевања, несташице, диригована привреда, максимиране цене…) за њену појаву и ширење. Ауторка у предавању прати сложену природу овог феномена у погледу недозвољених економских активности, обима, броја и важности учесника, начина размене, врсте производа… Она ће говорити о „црној берзи“ не само као начину да се купи и прода дефицитарна роба, заради или казне њени учесници, већ и као једном од значајних елемента у стратегији преживљавања у окупираној Србији.
17.6.2022.
Др Небојша Стамболија, научни сарадник
Институт за савремену историју
Између идеала и стварности: Српска државна стража у окупираној Србији 1941-1944
Предмет овог предавања је Српска државна стража – формација створена почетком марта 1942. године. Настала је из потребе окупатора и колаборациониста за једном јачом и организованијом јединицом која би се успешније супротставила устаничким снагама на територији Србије. Шта је била њена намена, а шта задаци? Какви су били морал и дисциплина? Какав је требало да буде прави прокламовани стражар, а шта је био у стварности? Колики је био утицај Равногорског покрета на њено функционисање? То су само нека од питања на које аутор одговара у овом предавању.
Фото: Бета/Беоинфо