Милена Кулић
АЛФА ЛЕГУРЕ
17 – 28. 6. 2025.
ГАЛЕРИЈА
Циклусом радова Алфа легуре, којима се представља самосталном изложбом у Галерији Коларчеве задужбине, Милена Кулић наставља сликарско истраживање рударског пејзажа источне Србије – тачније Мајданпека.
Мотив пејзажа Милена третира као сложено визуелно и семантичко поље. У узбудљивом трагању кроз апстракцију и фигурацију, комбиновањем уљаних боја са нетрадиционалним материјалима, она провоцира границе сликарског медија. Густи хроматски наноси у комуникацији са песком, мозаичким тесерама, бакарном жицом и нитро лаком сликарској површини дају изразиту тактилност и снажан асоцијативни потенцијал. Наглашеном материјализацијом сликарског наноса евоцира се завичајна топографија – рударски пејзаж Мајданпека у његовој сировој лепоти, виталности и сталном преображају.
Дихотомија природног и артифицијелног подцртава се кроз фактуру и колористичке односе: контрастом пастозних и лазурних партија, топлих бакарно-земљаних и хладних сивкасто-плавих тонова. То је пејзаж који настаје између реалног и имагинарног – простор у којем се језиком архетипске симболике историјски гласови преламају кроз тутњаву савремене индустријске машинерије.
Сликарским поступком пејзаж у радовима Милене Кулић обликује се као простор меморије, али, истовремено, као визуелна раван промишљања последица људског деловања на природно окружење.
У том промишљању уметница се ослања на језик симбола и алегорије. Визуелно сугестивне и семантички слојевите композиције, попут оних са мотивом змије (уробороса) или поломљеног мача пободеног у стену, уводе елементе фигурације у превасходно апстрактан ликовни вокабулар. Кроз симболичке слојеве и призму фантастике, одјеци античке историје и средњовековне митологије прожимају се са технолошком свакодневицом савремене цивилизације. Суживот човека и природе егзистира унутар супротности, али се, истовремено, сагледава кроз тежњу за унутрашњим помирењем – за обнављањем и трансформацијом, у „вечном космичком плесу“ уробороса.
Пејзаж у сликарству Милене Кулић можемо посматрати као простор меморије и симболичке рефлексије, али и простор сублимног – онај у којем се, наспрам пролазности људског постојања, откривају величина, непредвидивост и немерљива снага природе. Њен ликовни израз могли бисмо окарактерисати као поетичну сировост у којој се препознаје изражен осећај за визуелну драму; то је романтично поимање природе као неукротиве и увишене силе.
Тијана Дука
МИЛЕНА КУЛИЋ рођена је 1992. године у Мајданпеку. Основне академске студије завршила је на Факултету уметности у Нишу 2017. године у класи професора Зорана Костића. Звање мастер ликовног уметника стекла је на Факултету ликовних уметности у Београду 2018. године у класи проф. др Милете Продановића. Члан је УЛУС-а. Живи и ради у Београду.
Учествовала је на десетине групних, а остварила две самосталне изложбе:
Андезитски прст, Музеј Horreum Margi – Равно Ћуприја, 2019.
Живот у оксидацији, Atelier DivArt, Београд, 2021.
Похваљена је за рад на групној изложби под називом Буђење које је као Први пролећни ликовни салон организовао Atelier DivArt 2020. године.
Изложба је отворена до 28. 6. 2025. радним данима од 10 до 20, суботом од 10 до 16 часова.