Као и приликом претходног круга предавања посвећеног микробиоти и у оквиру ових предавања биће приказано савремено схватање нашег саживота са микроорганизмима који чине саставни део наших организама. Аутори ових предавања ће, свако из свог угла, представити своје виђење саживота људи и коменсалних/симбиотских микроорганизама

 

Др Ђурђица Игњатовић Микробиота и централни нервни систем

На овом предавању биће приказане улоге и значај интестиналне микробиоте  у здрављу и болести човека. Биће изнета сазнања о утицају микробиоте на развој централног нервног система. Посебна пажња биће посвећена приказивању савремених открића о могућој улози дисбиозе у настанку неуропсихијатријских болести као што су аутизам и депресија.

 

Др Срђа Јанковић Антибиотици, вакцине и микробиота

Читав низ скорашњих научних открића потврђује да физиолошки симбиотски микроорганизми који живе у људском телу (човекова микробиота) играју многе од кључних улога у очувању здравља и патогенези разних обољења. Стога правилно успостављање, заштита и, по потреби, обнављање микробиоте све више долази у жижу савременог приступа превенцији и лечењу читаве лепезе патолошких стања. С обзиром да антибиотици ширког спектра имају значајан потенцијал да наруше равнотежу микробиоте (што је, на срећу, најчешће привремено, али у присуству одређених околности несумњиво може изазвати проблеме), постоји разлог више за стриктно придржавање принципа рационалне употребе антибиотика на којима инсистира Светска здравствена организација. Са друге стране, активна имунизација (вакцинација), изазивајући специфичну отпорност на ограничен број патогених организама високе вируленције (који ни у ком случају нису део наше микробиоте) и у овом се погледу показује не само као вид заштите од заразних болести који има најповољнији однос остварене добробити и потенцијалних ризика, већ и као поступак који је убедљиво најближи идеалу медицине у складу са природом.

Др Тамара Саксида Микробиота и дијабетес

Дијабетес је група метаболичких обољења окарактерисана перзистентном хипергликемијом која су се наметнула се као велики здравствени проблем данашњице. Два главна типа дијебетеса су тип 1, тзв. аутоимунски дијабетес, и тип 2, који је удружен са инсулинском резистенцијом. Развоју ових болести доприносе генетски фактори и фактори спољашње средине.  У последње време је фокус истраживања у науци усмерен на микробиоту црева, као фактору од изузетне важности за патогенезу дијабетеса, како типа 1 и 2, тако и гојазности. Ово предавање ће говорити о вези између микробиоте црева и дијабетеса, као и могућим механизмима којима микробиота регулише развој ових болести.