Предавања
 

март 2017
П У С Ч П С Н
27 28 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2

Архива

Ministarstvo kulture GRB ISPISI

Sekretarijat za kulturu grada beogradalogo

Logo Telekom Srbija full color-page-001

sava-logo

ERSTE BANK LOGO PLAVA POZADINA

tejk_over

Chemical_Engineering.jpg

КРАТКА ИСТОРИЈА АНТИБИОТИКА

Предавач др Нина Божиновић,

Хемијски факултет, Универзитет у Београду.

Четвртак, 30.3.2017. у 18 сати.

 

HEMIJA ZIVOTA

 

 Кратка историја антибиотика

Др Нина Божиновић,

Хемијски факултет, Универзитет у Београду

 

Историја открића и истраживања биолошки активних једињења представља низ великих научних достигнућа, али и стицаја срећних околности, што се можда најбоље може видети у области истраживања антибиотика (пеницилин). Успешним лечењем бактеријских инфекција, антибиотици су нам пружили здравствени стандард чијим би се губитком медицина вратила на почетак двадесетог века. Они су јединствени по томе што селективно делују против бактерија, а не оштећују у већој мери ћелије и ткива домаћина. Међутим, нерационална употреба ових лекова у медицини и пољопривреди представљала је токсични шок за бактерије, које су одговориле развојем резистенције.

 

 

Алергијске болести – молекулске основе

Др Милица Поповић,

Хемијски факултет, Универзитет у Београду

 

У последњих неколико деценија присуствујемо порасту броја алергијских болести. Претпоставка је да данас од неког облика  алергијских болести болује 15-25% становништва света. Све до скора лекари су ове болести сматрали сасвим „неважним“ али се у последње време такав приступ значајно променио управо због значајног пораста броја оболелих. Данас у науци постоји више теорија о настанка алергијских болести, ипак, већина стручњака се слаже да основне узроке њиховог настанка треба приписати бројним променама у животној средини па се зато алергијске болести називају и болестима модерног човека. Предавање др Милице Поповић осветлиће молекулске основе алергија.

 

 

Атмосферски гасови – наши најбољи пријатељи и љути непријатељи

Др Константин Илијевић

Хемијски факултет, Универзитет у Београду

 

Хемијски састав атмосфере и процеси који се у њој одвијају су одавно познати, међутим, атмосферски гасови имају мноштво занимљивих прича. Атмосферски гасови не само да су неопходни за одржавање живота на планети Земљи, већ је састав њене атмосфере под доминантним утицајем живог света већ милијардама година. Предавање ће открити мрачне тајне које чува прошлост појединих гасова, али и начине на који ће утицати на целокупно човечанство у будућности.

 

 

Хемијско оружје:

Како ући у траг молекулима од којих страхује цео свет?

Др Љубодраг Вујисић,

Хемијски факултет, Универзитет у Београду

 

Хемијско оружје представља различите групе молекула који имају једну заједничку особину - велику токсичност. Ови молекули могу бити вештачког и природног порекла, могу бити једињења која немају неке друге важне особине осим токсичности, али и једињења која су у масовној индустријској примени. Ове године се навршава 20 година од решености цивилизованог људског рода да се униште све залихе хемијског оружја и да се њихова употреба ограничи само на развој метода и технологија за њихову контролу, заштиту и деконтаминацију. За овај посао Уједињене нације основале су Организацију за забрану хемијског оружја (OPCW), која развија мрежу лабораторија које ће бити у стању да се суоче са изазовима анализе хемијског оружја. OPCW је за свој дугогодишњи рад награђена Нобеловом наградом за мир 2013. године. Српска лабораторија за инструменталну анализу Центра за хемију ИХТМ-а и Хемијског факултета Универзитета у Београду једина је лабораторија у региону која је са великом успешношћу анализирала званичне узорке хемијског оружја чиме је доказала највећи степен стручности.

 

Циклус ХЕМИЈА ЖИВОТА

 

30. 3. 2017, у 18 сати

КРАТКА ИСТОРИЈА АНТИБИОТИКА

Др Нина Божиновић, асистент Хемијског факултета у Београду

 

6. 4. 2017, у 18 сати

АЛЕРГИЈСКЕ БОЛЕСТИ – МОЛЕКУЛСКЕ ОСНОВЕ

Др Mилица Поповић, доцент Хемијског факултета у Београду

 

13. 4. 2017, у 18 сати

АТМОСФЕРСКИ ГАСОВИ –

НАШИ НАЈБОЉИ ПРИЈАТЕЉИ И ЉУТИ НЕПРИЈАТЕЉИ

Др Константин Илијевић, асистент Хемијског факултета у Београду

 

27. 4. 2017, у 18 сати

ХЕМИЈСКО ОРУЖЈЕ –

Како ући у траг молекулима од којих страхује цео свет?

Др Љубодраг Вујисић, доцент Хемијског факултета у Београду

 

Мала сала Коларчеве задужбине, четвртком у 18 сати – улаз слободан.